Анали Правног факултета у Београду

ДИСКУ США

315

својине као правног израза односа присвајања, тј. „права својине“. И кад сасвим и до краја одумре приватна својина, вероватно he још луже времена остати друштвена нужноет правног фиксирања друштвеног присвајања. Па и кад ово одумре, и онда ће остати као опште, заједничко и вечито друштвено присвајање, произвођење и расподељивање производа у друштву у неким одређеним облицима, али без дриватног поседовања и без правног формулисања било приватног било колективног поседовања. Да закључимо: својина у првом, ширем смислу, постојала je и постојаће у свим друштвено-економским формацијама, тј. док и људско друштво и друштвено присвајање уопште било ког друштвеног облика, док својина у другом, ужем смислу постоји и постојаће само у поретцима са правном надградњом, а то значи у експлоататорској епоси (ропство, феудализам и капитализам) и у оном прелазном раздобљу од капитализма ка комунизму, у коме join увек објективно нужно достоји правка надградња. Својина као правна категорија je неспорна у овима досад ашеьим дискусијама. Сви полазе од познатог Марксовог цитата: „На извесном ступњу свога развоја долазе материјалне производне снаге у противречност с постојећим односима производње, или што je само правки израз за то с обносима својине (сва подвлачења у тексту су моја М. П.) у чијем су се оквиру дотле кретале“ (Предговор и увод у критику политике економије, стр. 9). Спорно je у дискусији у овом питању то да ли својина узета као правна категорија и као правни однос важи у свему и за нашу социјалистичку својину, тј. да ли je наша социјалистичка својина правна категорија и „право својине“ о чему сам напред изложио своје становиште. У погледу првог, ширег схватакьа својине постоји и неодређеност и неслагање међу дискутантима. Због тога ћу најпре навести аргументе за своје изложено мишљење и тумачење Марксд. Ево два-три од његових навода, из којих се, по мом мишљењу, може jaсно утврдити како он одређује појам својине. У Немачкој идеологији (види Рани радови, стр. 289) стоји: „Различити развојни ступњеви поделе рада исто су толико различити облици власништва, тј. сваки студањ поделе рада одређује узајамни однос индивиду а у вези с материалом, оруђем и производима“. У Веди филозофще Маркс, поред осталог, каже: . .дефинисати буржоаску сројину значи исто што и изложит све друштвене односе буржоаске производите“ (стр. 129), а у истом делу врло одређено каже: „Оно о чему се радило код Прудона била je посдојећа савремена буржоаска својина. На питание шта je она, могло се одговорити једино критичном анализом политичке економије која je обухватала целину тих односа својине не у њиховом правном изразу као односа воље, већ у њиховом реалном облику , тј. као односа производње “ (стр. 149). Схватање које одговара овом Марксовом изнео je колико je мени познато најпре др. Ј. Хрнчевић (Наша стварноот , бр. 1/53) у приказу уџбеника проф. Гамса, у коме каже да својину у економ—