Анали Правног факултета у Београду

314

АЙАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

буде морало од некога и због нечега то правно йзражавати и штитити. Прелазни период, дакле, има такође своје право својине иако je реч о новом друштвеном карактеру својине, о социјалистичкој својини. Приватна својина нестаје у једном друштвеном процесу, али то не значи да са њом уједно нестаје својина као правна категорија. Још мање, пак, да са њом нестаје својина као присвајање, односно као друштвени односи у процесу производње и расдоделе произвола. Право својине, тј. својина као правый однос и категориЈа, не претотавља, дакле, само монопол господарења над средствима за производњу (искључење других и заштита тог и таквог монопола и сл.), већ означава правно изражавање датих друштвено-продукционих односа у присвајању уопште, било да се они заснивају на приватној својини и н>ој одговарајућем присвајању, било пак на друштвеноф својини и н>ој одговарајућем присвајању. Право својине, дакле, не треба сужавати на искључиво право располагања, адсолутну власт над стварима, тј. на приватну својину, као што то чине неки дискутанти, пошто je, по мом мишљењу, Маркс под тим појмом подразумевао свако правно обезбеђеше датих историских односа друштвеног присвајања. Једна ствар je право приватне својине, а друга je ствар правно изражавање датих друштвених односа присвајања. Приватна својина у историји увек добија правну форму и израз, али правну форму и израз како наше конкретно искуство показује може имати и друштвена својина. Приватна својина je право монополистичког располагала стварима, a својина у правном смислу je свако правно оформљење својинских односа, тј. односа присвајања у друштву. Ако се сужава појам својине уопште на појам приватне својине, сужава се у исто време и појам „права својине“ на право приватне својине. Отуда свакако и долази до схватања да одумирање приватне својине значи одумирање својине уопште, што се по мом мишљењу не може прихватити. Својина уопште или „својина у економском смислу“ je друштвени однос присвајања посредством кота се успостављају било каквп односи људи према средствима за производњу, односно стварима. Својина као правки однос или „својина у правном смислу“ je правно формулисање конкретное _ историског облика друштвених односа присвајања, које дакле, може имати и облик приватне али и облик друштвене својине, што значи и правно формулисање односа људи (класа, појединаца) према средствима за производњу, односно стварима. Приватна својина je такав конкретно-историски облик својине као друштвеног односа присвајања уопште, у коме постоји у оквиру друштва монополистичко располагање средствима за производњу које се штити и дравним формама. Социјалистичка својина у прелазном периоду je, дакле, такође посебан историски облик општег друштвеног процеса који зовемо својином у најширем смислу, а затим, посебан историски облик