Анали Правног факултета у Београду

ДИСКУ СИЈА

313

циони односи производње и расподеле произвола) морају и правно уобличити и изразити. И то подједнако важи за све друштвене поретке откако се појавила држава и право као органи класног друштва, па све док они буду постојали, тј. све док развитак социјалистичког друштва не доведе до одумирања тих органа, стварајући услове кад he они бити недотребни. Робовласничка својина се правно изражава (утврђује, штити), феудална и капиталистичка својина такође. Постоје, дакле, три облика експлоататорске својине, три „права својине“ робовласничко, феудално и буржоаско. У суштини, у свима овим друштвима реч je о својини приватно) својини —■ владајуће а нерадне класе, која правом и правним инструментима као делом правно-политичке надградгье уопште штити своје класне интересе. Пошто у тим друштвима владајућа класа монополистички држи средства за производњу, тј. пошто су услови производње концентрисани у рукама економски и политички владајуће класе, правни систем, тј. „право својине“ фиксира, гарантује, обезбеђује, учвршћује у крајњој линији и онакву расподелу дредмета потрошње каква одговара интересима владајуће класе. Присвајање као општи закон и нужност сјзаког људског друштва, дакле, у овим формацијама врши се на тај начин што владајућа класа, иако се сама не бави производним радом, господари условима производное (што, опет, одређује и њено учешће а затим и учешће потчињене класе у расподели целокупног друштвеног производа) па, да би то своје господарење обезбедило, она га законски формулише и штити. Робовласничка, феудална и капиталистичка својина као правне категорије а пре тога као друштвено-економски однос који се правно фиксира јесу, дакле, само посебни релативни историски облици одштег и вечитог процеса који зовемо својина у смислу присвајања и друштвено-продукционих односа у присвајању, затим и посебни историски облици приватне својине као одређеног друштвеног односа у присвајању, тј. производњи и расподели производа. Прелазни период од капитализма ка социјализму и комунизму такође мора да има и своје „право својине“, пошто je join увек објективно нужно да постоји право и правна надградња, тј. да се процес друштвеног присвајања (дроизводње и расподеле производа у друштву) и правно фиксира. Још није у питању бескласно друштво, join су нужни инструменти правно-политичке надграднье да обезбеде и заштите онакве односе у. присвајању који су у интересу друштва и прогресивних снага у њему. Револуционарним путем се долази до нове расподеле услова производите (основних и одлучујућих средстава за. производњу у друштву), што условљава и нови облик расподеле предмета потрошње, што се, опет, одражава у новом пре свега по друштвеном характеру, но разуме се и до обиму начину учешћа појединаца (класа док постоје и сл.) у расподели целокупног друштвеног производа. И све се то мора изразити у одређеним дривним појмовима и категорија, све док се