Анали Правног факултета у Београду

ДИСКУ США

325

На први поглед изгледа да je надлежност јавног правобраниоштв'а за покретање и вођење управног спора престала ступашем на снагу Закона о јавном тужиоштву и да je прешла на јавно тужиоштво. Такво становиште није основано, јер јавно дравобраниоштво, на основу прописа чл. 1 Закона о јавном дравобраниоштву, заступа политичко-територијалне јединице и њихове установе којима je признато својство правног лица у имовинскоправним Односима пред судовима й другим државним органима. Управним актом, пак, којим- је повријеђен закон у корйст појединца, по правилу су повријеђеки и имовинскоправни интереси политичко-територијалних јединица, те их јавно правобраниоштво као законски заступник, може заступати и у управним споровима. " Ипак, иако je то тако, сматрам да бй надлежност јавног правобранйоштва у управним споровима требало прописати у новом Закону о јавном правобраниоштву. Исто тако, поставило се и обрнуто питање да ли je јавно тужиоштво законом о јавном тужиоштву добило своју посебну наддежност у управним споровима или je јавно правобраниоштво и даље остало овлашћено да покреће и води све управне сдорове, а јавно тужиоштво да _ се појавл>ује само у случају ако јавно правобраниоштво не покрене управни спор. Постоји, найме, схватање да и јавно правобраниоштво и јавно тужиоштво у управним споровима имају исту надлежност, да и јавно правобраниоштво и јавно тужиоштво могу покретати и водити управни спор против сваког управног акта којим je повређен закон у корйст појединца, али да јавно тужиоштво своја овлашћеша користи само у случају ако јавно дравобраниоштво то не учини. Према том схватању, дакле, надлежност јавног тужиоштва je супсидијарна. Такво схватање изражено je и у образложењу закона о јавном тужиоштву ријечима: „Полазећи од поставке да je јавно правобраниоштво заступник политичко-територијалних јединица, нацрт сматра да правобраниоштво и далЈе може покренути управни спор у својству заступника. Међутим, у случајевима кад су повређени интереси друштвене заједнице a овлашћена лица не покрену спор, јавно тужиоштво као чувар правног поретка je најпогоднији орган за покреташе управног сдора“. Додуше, наредна реченица образложења („Према томе, разлози за преношење ове функције на јавно тужиоштво су начелно исти као и у погледу гоњеша за привредне преступе“) није у складу са овйм, али из н=е 6и проистицало, противно претходно израженој поставци, да je надлежност јавног правобранйоштва у управном спору уопште престала, као што je престала негова надлежност у догледу гоњења за привредне преступе. (Исто схватање изражено je и у чландима „Улога јавНог тужиоца по новом Закону о јавном тужиоштву“ од Милоша Јовановића и „Нови инструмент за праВнузаштиту општенародне имовйне“ од Милоша Радовића који су објављени у часопису Народни одбор, бр. I—2/55.)1 —2/55.)