Анали Правног факултета у Београду

о начину извођења докторских испита. Први дан састанка посвећен je међусобном упознавању са постојећим наставгош плановима и на'чином извођења наставе из свих предмета кривичне катедре на појединим факултетима. За Скопски факултет поднео je реферагг др. Падазоглу, за Сарајевски др. Стајић, за Љубл>ански др. Мунда, за Београдски др. Таховић, и за Загребачки др. Бајер. Сви присутни показали су велику заинтересованост и после сваког реферата постављали низ питања да би добили што више обавештеша о томе како ce изводи настава из предмета катедре кривичдог драва. Том дриликом констатовало ce да постоји извесна разлика између појединих факултета како y погледу обавезности појединих предмета тако и y погледу распореда предмета по појединим годинама. Било je речи такође о бројном учешћу студеиата на предавањима, о вежбама и семинарима, испитним роковима, достигнутим резултатима на исдитима. ц уопште о искуству које ce до данас стекло y овом погледу. Показало ce да готово на свим правним факултетима y земљи постоје извесне појаве које cv готово сличне (сразмерно исти број одусталих и доложених испита, сразмерно исто учешће на предаважима). Првог дана састанка учеснтшч cv заједнички удинили посету Централном уреду за криминолошка 1-гспитиван.а HP Хрватске где je директор Уреда, Томислав Марковић, дао ггрисутнтта обавештење о тсторијату Уреда. његовој организапији, раду и досада постигнуттш резултатима. Други дан састанка био je посвећен дитању статута факултета, докторату и питању евентуалног унифиш-грања наставш-гх планова и изједначавања начина извођења наставе на свим факултетима. Претставници Љубљанског факултета изјавили су да сви предмети кривичне катедре (кривдчно право, кривични поступак кримино-

логија, судска медицина са психијатријом и криминалистика) треба да буду обавезни, a да ce питање њиховог раопореда по годинама остави поједиким факултетима. ПрстставникСарајевског факултега изјавио je да сматра да обавезни предмети треба да буду кривично право, кривични лоступак и судска медицина са психијатријом, a да криминологија и криминалистика остану као опциони предмети. Исто су мишљење изразили и претставници факултета y Загребу и Скопљу. Претставник Београдскот факултета (др. Таховић) изјавио je да обавезни предмети буду кривично право, кривични достулак: и судска медидина са психијатријом, a да остали предмети буду огшиони. Сви присутни су ce сложили са предпогом претседавајућег, др Бајера, да ce не дискутује о броју часова појединих предмета и да ce то препусти појединим факултетима. Др. Мунда je још додао да не би требало упуштати ce y детаље, већ да треба дискутовати оно што je главно. Затим ce дискутовало питање групних или појединачних испита. Грушш испити данас ce примешују y Загребу и ■’Бублзани, али ce већина присутних изразила за појединачне исгтите. Сви присутни су ce изјаснили за увођење. поред усмених, извесних писмених исггита. После ce псешло на дискусију по питању организовања и спровођења докторских испита. Претставници правних факултета y Љубљани, Загребу и Београду изјавили су да ce y нацртима статута њихових факултета предвиђа детаљно начин извођења докторских исшгга са увођењем докторских курсева. Претставници Скопља и Сарајева су изјавили да на њиховим факултетима засад не постоје условк за извођење доктората и да ce У нацртпма статута зато задовољавају само општом одредбом да ce на факултету може установлти настава за докторат. Најзад ce дискутовало о катедрама, семинарима, институгима и последидломским студијама. Катедре достоје

496

АНАЛИ ПРАБНОГ ФАКУЛТЕТА