Анали Правног факултета у Београду

■ставЈвају рашчлањаваше проблема и базу за дискусију. Ти рефератн обрађују следећа питања: 1. Појам, улога и правни статус европских службеника, референт проф. Р. М. Gaudemet (Нанси и Сарбрикен); 2. Основни проблеми изгрлдње esp опских службеника два реферата: проф. Langrod (Сарбрикен и Париз) заједно с А. Zipsy-ем, нач>елником одељеша y админисдрацији С.Е.С.А.; и др. Е. Kem. Regierungsdirektor y Бону; 3. Предмет обуке, два реферата: проф. Е. Ranshofen-Wertheimer-a, (Беч) и др. М. Oddini-a (Ђенова); 4. Улога европских управних организација, референт А. Daussin, шеф финаноиске службе Европског савета; 5. Улога националних управних органа, два реферата Р. Chatenet-a, директора Персоналне службе Француске (Париз) и проф. I. Seidl-Hohenveldern-a (Сарбритен) и 6. Улога наставних установа, референт проф. L. Lopez-Rodo (Мадрид). За дискусију су ce учесници били добро припремили, a радно претседш-пптво њом ефикасно руководило, тако да je на појединим седницама, које су редовно трајале 2,5 —3 часа, говорило двадесет, a понекад и више (25 до 30) дискутаната. Дискутовало ce. најпре, о појму „европски службеник“. Одустало ce од утзрђивања неког ошптет, теориског и апстрактног смисла овог термина, јер то за ову прилилику не би имало практичног значаја. пошто није y ггитању опште одређивагве статуса, него формирање и усавршавање. Стога ce утврдио смисао термина „европски c.iryTK6eHrrK“ само за потребе овог Саветоваша. a тај смисао je ужи и узима y обзир два момента; институционално-географски (а не чпсто географски) и функционални момент. Иако je било мишљен»а да и за ову прилику треба дати ширу дефиницију, усвојена je следећа, ужа: „сматра ce „европскмм службеником“ свако лице (agent), било да je дошло из (ошпте) управе или стручнотехничке службе које на трајан и искључив (професионалан) начин обавља

послове којима учествује y руковођвњу, координацији или кхштроли (direction, coordination ou contrôle) y служби неке организације чији су чланови само европске државе“. Дакле, ту ce мисли н.а оне службенике који ce y нашем службеничком праву катего.ришу као „управни службеници“. Извршни и канцелариски службеници нису овом дриликом узети y обзир, премда ce и код њих постављало y току дал>е дискусије, питање ако не формирања, које ce има и даље вршигш на националном плану, оно сигурно усавршавања које би ce и за њих требало спроводити на међународном плану и то y току службе. Дискутовало ce, даље, о улози, о основним линијама статуса, о потребним личним квалитетима (стручшш, интелектуалним, психичким) европских службегогка, о циљу и задацима формирања и уздизања службеника, о установама нацмоналним и, нарочито, међународним за њихово формирање и усавршавање, о програму рада таквих установа, ггравном положају њиховом и о карактеру његовог наставног особља. У Bean с овим питањима, * посебно je истицана потреба развијаша „међународног духа“ (расположења, става) ~e sprit international”. Истицано je да то никако не значи козмопотилизам, код кога je изгубљено или y великој мери ослабљено осећање патриотизма, нето значи стварање посебне европскг лојалности, без негирања домовине и нациовалног осећања. Такође je нарочито подвучено да међународна установа или установе које би ce евентуално основале за формирање и усавршавање европских службеника не би требало да имају монопол y снабдевању европске међународне администрације службеницима нити би апсолвенти те или тих установа требало да имају право на одређена места y европској међународној администрацији. У рефератима ce углавном заступа теза или полази од тезе да треба основати један јединп цен-

499

БЕЛЕШКЕ