Анали Правног факултета у Београду

да поступања овим факторима. Важан момент je сарадња која треба да постоји између органа извршења казне, лица која he ce старати о делшшенту по излаоку из завода и целокупне јавности. Потребно je установити специјалне клинике за поступање са деликвентима по изласку из завода којима ће ce они обраћати после свог радног вјреиена. Једна клиника треба да буде намењена највише за 4 —5000 лица. Најзад y дискусији и y рефератима нарочито je подвучена потреба што већег стручног усавршавања особлл завода и свих оних лица која учесгвују y поступању са осуђеницима. После конгреса, 19 септембра, дроф. Thorsten Sellin (САД) одржао je предавање y Лондонском лекарском друштву на коме je изнео резултате конгреса и своје утиске са конгреоа. Цриродно je, рекао je он, да су на конгресу изнета сасвим различита гледишта о многим питањима али ипак, y току дискусије, дошло je до приближавања гледишта и до извесних заједничких мишљења. Али највећи резултат конгреса јесте што су ce претставшши разних земаља нашли да заједно дискутују и изнесу своја гледишта. Проф. Sellin нарочито ce осврнуо на примедбу да конгр>ес није донео неку заједничку резолуцију, слично, например, конгресу Уједињених наппја који je одржан августа месеца ове године y Женеви. У Женеви, рекао je он, био je састанак владиних делегата. Наравно да су владе очекивале извесне ггрепорзгке. Препоруке су очекивале такође и Уједињене нације по гоггању ~минималних правила за поступање са осуђенипима“. Биле су. владе y питању које je требало ангажовати y нечему. Ово je, међутим, био контрес научника ради научних дискусија. Шта би ce, например, постигло кад би ce донеле неке препоруке по питању прогнозирања поврата, да ли би то имало Hexer дејства y погледу појединих земаЈва? За време конгреса, учесницима je омогућено да посете неке заводе

за издржавање казне a исто тако да посеге неколико научних установа. Др. Јан ко Ћ. Таховић

Годишња pa дна конференција Round Table за 1955 Међународног института за административне науке. —• У Оксфорду (Енглеска), 11 —15 јула 1955, y двадесетпетој години свога постој.ања, девети пут после Друтог светског рата састао ce Међународни институт за административне науке. Ово није био коигрес који ce држи сваке три године, него годигшва радна конференција позната под именом. Round Table. Вило je ррисутно око 150 делегата из 44 земље и три међународне организацдје. Нагцу земљу претставл>али су др. Л. Гершковић, др. Н. Стјепановић и М. Вучковић који су узели активног учешћа y дискусији о свима питашима дневног реда и поднелк два реферата. Следеће теме биле су предмет дневног реда конференције која je одржала дванаесг радних седница, уз врло живу дискусију: 1. Заједнички елементи управљања јавним и ириватним. предузећима и мере за унапређен.е рада јавних предузећа; 2. Савремени поступци управЈвања y јавној управи који ce могу применипи на приватна предузећа, ч обратно; 3) Административна контрола извршења буџета; 4) Видови универзитетског образовања за административне послове приватног сектора од интереса за формирање јавних службеника; 5) Разматрање о установи „Колеџ за административне службенике“ (у Енглеској); и 6) Уговори јавне удраве о набавкама, радовима и услугама. Опширније извештаје о раду ове конференције објавили смо већ на другим местима (Архив, бр. 3/55, и Нова администрација, бр. 6/55). Овде ћемо још само споменути да je карактеристичио y последње време за делатност ове врло активне међународне установе која ce бави различитим аспектима теорије и праксе & јавној управи и управл>ашу - да више не ставља на дневни ред теме пре-

507

БЕЛЕШКЕ