Анали Правног факултета у Београду

KAPAKTËP КВАЗидалИКАТА У РИМСКОМ ПРАВУ

411

дија имао да накнади није настудила непосредно из његове радње. Да би ово објасншги, додирнућемо два спорна питања која ce y вези ca одговорношћу судије постављају: а) за које радње, која дела je судија одговарао, односно y којим случајевима iudex litem suam facit; б) y чему ce састојала његова одговорност, односно шта то значи учтшти спор својим. а) На прво шггање дају нам одговор Улпианус и Макробиус(4s). Улпианус каже да iudex tunc litem suam facere mtellegitur cum dolo malo in fraudem legis sententiam dixerit, a Макробиус наводи говор С. Tiitius-a (из времена између 180 и 102 године пре н. е.) кОјИ оптужује судије сенаторе да су провели време y јелу и пићу и тек y последњем моменту са журбом отишли да изрекну пресуду и тиме ce спасли да не учине litem suam(46). Ова два текста ce несумњиво допуњују и сваки указује на другу грешку коју судија може учинити: iudex litem suam facit када изрекне пресуду која je противна праву (рђаво пресуди) или ако на време не обави процесне радње(47). Ввроватно тиме нису исцрпљени -сви случајеви(4B). али je извесно да сви морају бити варијанте једне или друге од све две судијине грешке. У време легисакцконог и формуларног поступку правила ce велика разлика између ове две судијине грешке. У првом случају судија ће одговарати само ако je изрекао рђаву пресуду dole malo, што Улпианус изрично каже. У другом случају ће одговарати ако до н>ега има ма какве кривице licet per imprudentiam(49). Вероватно je касније, када су y екстраординарном поступку створени правни лекови, одговорност судије промењена јсголико што je и за рђаво изречену пресуду одговарао за сваку кривицу па аато Институције и Аурее ову разлику не домињу. б) Квазиделикт si iudex litem suam fecerit je настао и развио ce y легисакционом и формуларном поступку и y њима добио своје карактеристпке. Зато одговор на сва питања y вези са њша треба тражити првенствено y том периоду. При тражењу одговара на питање y чему ce састојала одговорност судије, несумњиво прво пада y очи име овог квазиделикта које није неразумљиво, нити je могло случајно наегатас, јер je описно. Оно пак указује да je судија који

(45) D. 5,1, 15, 1; Macrobius: Saturnales, 3, 16, 15. (46) Übi hore decern sunt, iubent puerum vocarl ut comitium eat percunctatum in îoro . . . înde ad comitium vadunt ne litem faciant rel. (47) Истина Макробиусов и Улпианусов текст ce односе на одговорност судије y легисакдионом и формуларном поступку, али je несумњиво да су то биле основне грешке које je iudex могао учинити п y екстраординарном поступку. (48) На још неке указује Ленел (Das Edictum perpetuum, (2) стр. 163). (49) Мислим да тако треба решити тобожњи сукоб између Улпианусова текста и текста Гајуса и Институција. Истина за то нема других доказа сем Улпианусова текста (а он ту није могао погрешити), али ' такво решење произилази и из општег положаја iudex-a y легисакционом и формуларном поступку. Бити ludex то je грађанска дужност којој ce мора одазвати. Усто, то je почаст, што по римским схватањима намеће појачане обавезе и тражи појачану пажњу, Зато ce ludex мора не само примити те дужности него и све процесне радње свршити y време и на начин кахо je то прописано. За обављање тих радгви не треба никаква већа стручност од one коју je сваки грађанин морао кмати. Ту су, углавном, биле y пи-