Анали Правног факултета у Београду

СУДСКИ AKT У МАТЕРИЈАЛНОМ СМИСЛУ

387

деклараторан утврђујући, a тшшчни управни креаторан стварајући. Но- такво начелно разликоваше дало би ce провести само y оним системима, гдје je само правосуђе, a не и управа подведена под право, a никако y системима, гдје je заведено пуно начело законитости управе. У тим системима и утграва изриче што je право, и може ce највише говорити о томе, да она то чини на друти начин односно другом процедуром него што то чини суд (3). Онда ce, с обзиром на начело законитости управе, читава та концепција ублажује, па ce каже, да je сврха судског акта реализирање права, a урравног реализирање одређених друиггвених задатака. Но то je чиста вербалистика. Право изражава увијек неке друштвене интересе или задатке, па ce и реализирањем права оств | арују и такви интереси или задади; рјешавајући правно питање судскн акт једновремено рјешава и питање друштвених односа, као што с друте стране управни акт, y систему гдје je проведено начело законитости управе, једновремено реализира и право и друштвене задатке. Читаво правосуђе, y свим његовим различним облицима, испуњава y првом реду важан друштвени задатак. Даље je ублажење кад ce каже, да ce судским актом непосредно реализира право, a посредно друштвени задаци, док да ce управним актом непосредно реаЈтширају ти задаци a посредно право. Али где по томе наћи границе и одсјећи кад ce ради о судском, a кад о управном акту. Узмимо за дримјер тигтечан управни акт дозволу (4), Да ли ce дозволом непооредно реализира право, a посредно друштвени интерес или обрнуто? И ако већ узмемо y обзир ово врло неодређено мјерило (које нужно доводи до посве субјективних и произвољних закључака), можемо ли одреда све акте дозвола огласити управним односно судским акдом, y матер. смислу? У погледу гштања, да ли- je подјељивање дозволе строго правно везаио или ce врши по диокреционој оцјени, сусрећемо при разним врстама дозвола дуту љествицу могућности, дочињујући са случајевима, гдје je постављено размјерно мало законских увјета уз размјерно пшроко вршење дискрец. оцјене, наставл>ајући y скали са случајевима са све више законских увјета и све већим сужавањем дискрец. оцјене и закључујући коначно са олучајевима, гдје je подјел>иваи.е

(3) „En réalité, la Juridiction est une fonction qui prend sa consistance moins dans le fait de dire le droit que dans la manière de le dire“ Carre de Malberg: Contribution à la théorin générale de l’Etat, cb. 2, 1922, стр. 120. У тексту наведена формулација не искривљује само управу, која дЈелује по строгом начелу законитости, већ y карикатури приказуЈе и правосуђе. Потоње ce приказује као посве механичка и формалистичка поЈава, док уистину судац примјењујући правни пропис, мора итекако уважавати друштвене односе и реалне животне проблеме, a напосе и сврху, за којом закон иде, a свако развијениЈе судовање, данас и y прошлости, стваралачки даље развија правни поредак. (4) Према доминантној теорији управног права дозволом (у њемачкој теориЈи ce обично говори о консензу) ce изражава службено стајалиште к одређеном пројектираном дЈеловању односно радњи, што ce дозволом или одобрава или одбија. Дозволом ce само потврђује појединцу право, које он већ шга; он не добива неко ново овлашћење, које до онда уопће није имао (као што je ово y случају подјел>ивања повластице), већ ce дозволом само изриче, да с гледишта јавног интереса нема запреке за слободно вршење извјесне дјелатности.