Анали Правног факултета у Београду

386

АНАЛИ ГХРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

и не донесе судски већ управни орган и 2) кад такав акт данесе орган управе, до чему ce ггравни режим таквог акта разликује од нормалног управног акта. Теорија судског акта y матер. смислу није извршивала ни један од та два задатка. Док о другом питању расправља та теорија далеко премало (обично га досве прешућује), о првоме далеко превише. Они који признају судски акт y матер. смислу, плше Lampué (иначе и сам присташа те кондепције), развијају „најразличитије појмове и прибјегавају да би га окарактеризирали врло разноликим значајкама“, „нема питан>а гдје 6и владала већа конфузија и јављало ce веће разилажење него y дефиницији суд.ског акта“ (1). При томе разне концедције судског акта y матер. смислу међусобно протуслове и једна побија друту. Ta чеорија, гледана y цјелини, налик je на дисца, који ради с обје руке: једном пише, a друтом бррцпе, што je сам написао. Тиме je и знатно олакшана критика читаве те теорије, она треба само пазити на покрете оне руке, која брише. Ово писање и брисање најзорније je дошло до изражаја y школи Duguit-a, и то код њена три најзначајндја представшгка: самог Diiguit-a, Bormard-a и Jèze-a. Нема сумње, да je теорија судског акта y матер. смислу нашла y тој правној школи (како ју je звао Hauriou, школа јавне службе) свој најбол>и правнч изражај, али ту je теорија проживила и свој врхунад и свој пад. Jèze je и овдје био l’enfant terrible читаве школе (кахо ra je означавао Hauriou), и полазећи с позиција судског акта y матер. смислу дошао стварно до закључка, да ce појам судског акта може поставкти само y формалном, a не и y матер. смислу. Duguit je одбио да дискутира с врло прецизним изводима Carré de Malberg-a против судског акта y матер. смислу, јер да н»их двојица не говоре истии језиком (2), али Jèze je проговорио његовим властитим језиком. Све ce то Duguit-овој школи није догодило због слабих квалитета носиоца re школе, јер ce ради о најодличнијим правницима, a сам Duguit ce оправдано убраја међу највеће дравнике почетком нашег стољећа, већ просто због неподесности читаве концепције судског акта y матер. смислу. 2. Концепција судског акта y матер, смислу јавља ce највише y два главна облика: концепција изрицања (Јтврђивања) драва и концедција спора. To нису само најважније такве кондепције, већ ce и огромна већина концепција судског акла y матер. смислу даде свести на коју од тих двију концепција. од тих двију концелција јавл>а ce y врло различитим варијацијама (не достоје два истакзгута лисца, која би имала лосве једнаку такву коцепцију), a оне ce и међусобно комбинирају (при чему ce сад више наглашава једна, a сад опет друта концепција). По концелцији изрицагва драва значајно je за судски акт, да ce y њему изрдче (утврђује) што je драво, док ce y управном акту пропдсује неко дјело шги .пропуст, —• тигпични судски акг био би

(1) La notion d’acte juridictionnel, Revue du droit public. 1946, erp. 5, (2) Traité de ' droit constitutionnel, изд. 3, св. 11, стр. 449 —50,