Анали Правног факултета у Београду

478

АНАЛИ ПРАЕНОГ ФАКУЛТЕТА

енергија, итд.). Сби остали елементи цене, трошкови производње (амортизација, камате, рентали, итд.) не би улазили y сгруктуру тржишне цене, већ би ce непосредно надокнађивали из јавног буџета. Потрошачи их дакле не плаћају кроз цену произ-вода већ примарном расподелом новоствореног вишка рада која ce врпш од стране дланског органа на бази ex ante одређене стопе инвестиција једнаке по вредности обиму штедњи, такође ex ante одређене. Једина корекција овако одређене цене je рентална стопа која ce додаје на граничне трошкове y случајевима где тражња премаша понуду a ова ce из било којел разлога временски фактор, природна реткост фактора производње, недостатак инвестипионих средегава, привремена нерснтабилност инвестиција са друштвене тачке гледипгга, итд. не може да нивелира те ce овом ренталном стопом доводе y равнотежу ггонуда и тражња. Ова рента je додајни доходак за јавни буџет и може бити употребљен за покривање трошкова инвестиција додајне понуде. На тај начин je систем цена планске привреде изванредно упрошћен, a политика инвестиција и привредне експанзије ослобођена индивидуалистичких и приватнокапиталпстичких профитних критерлјума који je y тој експанзији спречавају. С друге стране, ex ante систем расподеле националног дохотка на фнзнд потрошње и производње даје планској привреди потребну сигурност и кохерентност коју индивидуалистичка економија, недовољно упозната са нивоом штедње и инвестиција y целини, не. може да пружи. На нивоу апстракције на којој ce креће, Крипгаамуртијева анализа несумњиво претставља једно целовито решење. Ипак, она тл на том нивоу садржи неколико теориско-методолошких слабости. које њену практичну вредност чине далеко неизвеснијом. Остаје фундаментална слабост да нам ce не. даје економски критеријум за основну расподелу фондова инвестиција и дотропгње, ни по об/шт тгл по квалитету. Те зато, са чисто економске тачке гледшпта, Крлпшамуртијев плански систем je арбитраран. Али су и његови аналитпчки инструменти, уколико треба да послуже примени y ггракси, тешко одрживи. Кр/гшнамуртијеви интегрални прорачуни друпггвене корисности инвестиција засновани су на имплидитној претпоставци да су хетерогени елементи трошкова производње (понуде! и корисности потрошше (consumer surplus) квантитативно упоредивч и квантггвативно самерл>иви. што je свакако главна слабост welfareшколе засноване на субјекДгавној теорији вредности. Математичке функције корисностд и срдинална концепција вредности и поред све елеганције симболички сажетог израза, дају чисто формалнз решења. Мсђутим, Кришнамуртијев систем садржи и једну врло озбиљну методолошку противречност. Док y почетку анализе долази од понашања хндивидуалног потрошача и из његових посту-, пада индуцира опште законе друштвеног благостања, овај наизглед општи закон кретања стварно je подређен величини дохотка пндивидуалне потрошње који одређује плански орган. Оппгга слабост модерне економске анализе, да не узима y обзир проблеме расподеле дохотка исполјило c'e ч y овој анализи. Но, узимајући у обзир само концепцију шеме планске дривреде и апстрахујући je од аналитичких инструмената и теориских премиса. тоеба указати на њену зачуђујућу слкчнсст са централистјтчком планском прив-редом совјетског типа. Она показују већу дозу реалности аутора од низа теорстичара који су ггисали о овом проблему. Упорвдо ca . одбадивањем шеме лотпуне конкурендије кас оонове планске уаетодологије, то нам ce чини као најзначајшгја птедност овог дела y односу на друте радове грађанских теоретичара о планској привреди.

Ива н Максгисовић