Анали Правног факултета у Београду

8

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

зу, jep je свака цена увек у датой моменту једна тачно одређена величина, она je упоредива и самерлшва у односу на друге цене. У том облику цене претстављају идеалну полазну тачку за једну теорију цена, jep je сложени проблем квантификације економских односа у овом случају већ решен. Ооим тога, таква теорија би се заонивала на нашем яепо среднем цривредном иокуству и била би непооредно везана са прайсом. Међутим, проблем цена je много сложенной. У свои појавном облику цена се не дојављује као полезна тачка, већ као резултанта деловања онага у оквиру економскот комплекса Деловање тих шага огледа се кроз непрекијдно меааье цена. Оне скачу и падају услед, разних околности. независних од услова под којима се производи сама роба, тако да по Енгелсовим речима изгледа као-да цене одређује пуки случај (1). Због тога je непосредна анализа овог конкретног света цена, који у својој сложености претставља сплет многоструких односа у мењању, методолошки немогућа. Jep, како каже Маркс, иако je конкретна чињеница стварна полазна тачка наших опажагьа и претстава, она не може яепосредно да претставља и полазну тачку нашег мишљења, нашег истраживања (2). Основни задатак економске науке у области цена идентичен je са ооновним методелошким питањем економске науке уошлте; како одредити оне једноставне моменте економског комплекса од којих he почети анализа. Ово поједностављење сложене економске стварности претпоставља један одређен поглед на укупан процес привредног живота како би се на тај начин добио критериј за разликовање битних од небитних односа (3). Фиксирање и ашетраховаае битних односа (првих елемената анализе) (4) je према томе решавано на разне начине у. зависности од општих концепций а економиста о дривредном комплексу. Према тим својим концепцијама они су постављали и циљ свога истраживања. Уколико се као први задатак економске науке поставило питание qnpebHßajba фактора који утичу на цене, на њихове апсолутне износе, таща су и први елементи анализе одређени у зависности

(1) Ф. Енгелс: Увод у рад К. Маркса, Најамни рад и капитал. В. К. Маркс и Ф. Енгелс; Изабрана дела, Београд, 1949, књ. I. с. 53 —4.

(2) К. Маркс; Критика политичке економије, Предговор и Увод, Београд 1949, с. 34. У истом смислу пише Маркс у писму Енгелсу од 27 зуна 1867 (Капитал, књ. I, с. 667) и Кугелману од 11 јуна 1867 (Изабрана дела, кш. 11, с. 452—3). У овом раду наводи из „Капитала“ се дају по издању: К. Маркс; Капитал. Критика политичке економије, Београд, издање Културе (ћирилицом), књ. I — III.

(3) К. Маркс: Критика, с. 34 —5: „Економисти 17 века, например, увек почин,у од живе целине, становыиштва, нације државе, више држава итд., али увек еврше тиме, што путем анализе изнађу понеки одрсђујући и апстрактни, општи однос као поделу рада, новац, вредност итд. Чим су ови појединачни моменти били више или мање фиксирани и апстраховани, започели су економски системи којп се од једноставног као рад, подела рада, потреба, прометка вредност пењу до државе, размене међу нацијама и светског тржишта.“

(4) Ј. Е. Cairnes: Some Leading Principles of Political Economy, London, 1885, c. 75: „Под првим елементом (an ultimate element) у свакој науци подразумевай елемент чија се анализа у садашњем стању науке не може развит» даље (као у хемији елементи) или чија даља анализа припада другој грани науке.“