Анали Правног факултета у Београду

ПРОБЛЕМ ТРЖИШНИХ ЦЕНА

17

и уместо теор-ије цена у слободиој конкуренцији стварају се теорије цена ограничене конкур енције(, теорија олигопола (small numbers), напушта се принцип јединства тржишне цене и даје одлучујући значај јцискриминацији цена. Каузална анализа у овим теоријама je потпуно занемарвна, што не знаки да оне прећутно не садрже у себи основне елементе теорије субјективне вредности. Глав-ни предмет изучавагьа оу појавни облици цена разрађени кроз теорију конкуренције, ко ja поред слободне конкуренције и монскпюла обухвата и прелазяе структуре, као и појаве настале на баэи мултидимеезионалног карактера конкуренције. Микроекономски аспект (теорија фирме) и статички односно стационарни карактер анализа (теорија равнотеже) у овим теоријаша наглашен je join јаче но раније. Основне премисе теорије цена слободне конкурендије нису напуштене, јер и даље тражња- има водећу улогу. По методу анализе (фушщионална анализа) оне претставжају само даље развијање теорије цене која има за полаэну тачку закон понуде и траощье. Нови доприноси: анализа закона непропорционалних трошкова, увођење криве граничног дохотка (marginal revenue curve), ново дефдшисање појма индустрије односно групе увођењем момента оупституције у дефиницију, итд. све се то и даље креће у оквиру примеса ранијих теорија цена. V новије време тако развијене теорије наилазе на- критику од стране економиста који не усвајају принцип граничних трошкова (28), као и од стране оних који настоје да целу анализу цена сведу на 'правила понашања појединачие фирме на датом тржишту (тзв. теорија игара) (29). Неоспорно je да je модерна грађанска теориј-а цена поставила велики број нових питања, да je дала нове аспекте проблема напуштајући претшостанку слободне коикуренције, хомогености робе, јединства цене, разрађујући прелазне структуре, мултидимензионални карактер конкуренције, понашагье фирме, итд. Међутим, све ове анализе дате су у оквиру теорије цене или чак разних теорија цена које се не могу повезати у јединствен систем економске теорије као теориски, научни израз стварних, суштинскмх кретања привреде једног друштва у целини. Ова теорија цена није средство помоћу кога се моту објаснити осяовни узроци одређивања цена који лежи у онатама које одређују и покрећу щжвредни систем у целини. ВЬен вулгарни карактер (теорија која врши анализу појавног света без анализе снага које ,управжају кретањем појавнот света), њен микроекономкки карактер (теорија чија je јединица анализе фирма, а осяовна сфера односа односи размене двеју роба),

(28) Принцип граничних трошкова критикују пре свега практичари (Н. М. Henderson: Prices and Profits in State Enterprise, Rev. Ec. Stud., 1948/9, vol. 16, no. 39, c. 17) који наводе практично тешкоће за примену тог принципа у калкулацији цена. У теорији се принцип критикује од стране економиста који заступају тзв. full-cost principle односно normal-cost principle. В. приказ ових радова у чланку: К. Brunner: Competition and the Theory of the Firm, Economia Intemazionale, Nov. 1952. (29) J. V. Neumann and O. Morgenstern: Theory of Games and Economic Behavior, Princenton, 1944.