Анали Правног факултета у Београду

16

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ратуре грађанских теоретичара посвећен je усавршавању појма равнотеже и формулисању те теорије {24). Међутим, све до тридесетих година овог века, основни модел анализе везан je за тржиште слободне кшжуренције, док je теорија монопола као анализа друге гранично структуре тржишта претстављала само анализу изузетка. теорија je остављала потпуно необрађену облает појавних тржишних структура, у којој су се пренлитали елементи слободне конкуренције са елементlима монопола. Оваква у основи статичка теорија, са тежњом да .научно одрази схватакьа индивидуалних капиталиста о законима производгье и промета (теорија фирме), није била у могућиости да да основу за анализу целокупног система привреде. Елиминисањем закона вредности као основног закона политичке економије, модерна грађанска теорија je изгубила рационалну основицу целог система. ВЬена теорија није била у могућности да полазећи од своје теорије цена да теорију развитка капитализма (динамички аспект), нити да дефинише законе који управл>ају друштвеном произведшем и расподелом (макроаспекта). Јединство економске теорије није могло да ce методолошки одржи. Уместо јединственог система теориске анализе капиталистичке привреде у целини у коме ће поједини аспекги проблема бити научно повезани у јвдинствен систем теорије, грађанска теорија ствара посебне теорије између којих не постю ји никаква веза, иако све оне обухватају само поједине стране јединственог привредног комплекса. Ово цепање система економске теорије постало je нарочито видно кад су динамичке и макроекономске анализе добиле више места у изучавагьима грађанских економиста, тј. после 1930 (25). Међутим, криза настаје и у оквиру саме теорије цена. Дискусије о питању закона непропорционалних приноса, а нарочито чланак Р. Sraffa-e, (26) дају потстрек за напушташе модела Слободне конкуренције и за прелажење на анализу тржишних структура између слободне конкуренције и монопола, које су ближе структури стварног тржишта. Радови, које дају Џ. Робинзон, Е. Чемберлен, X. Ф. Штакелберг, означавају прекретницу у том погледу (27). Монополским елементима у аналиэи цена даје се одлучујући значај

(24) N. Kaldor: A Classificatory Note on the Determinateness of Equilibrium, The Review of Economic Studies, Cambridge, 1934, vol. I, no. 2, c. 122.

(25) О „une série d’impasses” y које je ушла економска наука на Западу говори J. Domarchi у дискусији о реферату H. Bartoli-a: La méthode marxis te (Travaux du congrès de économistes de langue française, Paris, 1950). У истој дискусији H. Denis наводи да један од најпознатијих савремених економиста у теорији цена, Ј. Robinson, сматра да политичка економија још није решила ни свој први проблем, тј. шта одређује цену једне робе (в, стр. 178).

(26) Дискусију о проблему непропорционалних приноса je отворио J. Н. Clapham: On Empty Economic Boxes, Economic Journal, Londpn, 1922. Њему je одговорио A. C. Plgou. Међутим 1926 P. Sraffa објавл.ује чланак; The Laws of Return under Competitive Conditions (Econ. Journal, dec. 1926). Овај чланак даје потстрек новој дискусији у којој учествују Pigou, Robertson, Shove, Harrod, Allen. Ha резултатима ове дискусије настаје теорија цена заснована на ограничено) конкуренцији.

(27) J. Robinson: The Economics of Imperfest Competition, London, 1933. E. Chamberlin; The Theory of Monopolistic Competition, Cambridge (Mass.), 1933. H. V. Stackeiberg: Marktform und Gleichgewicht, Wien-Berlin, 1934.