Анали Правног факултета у Београду

ПРОБЛЕМ ТРЖИШНИХ ЦЕНА

15

друга тенденција постаје све доминантнија у модернсиј грађанској теорији, a свој најранији израз добија у радовима теоретичара опшге равнотеже Вилфреда Парета. Теорија цена се заонива на жжључивој анализи међусобких односа понуде, тражње и цене (the supply-and-demand theory of exchange value) изражених кроз систем математичких једначина које одређују услове равнотеже. Уместо каузалне анализе уводи се функционална, што другим речима значи напуштање теорије вредности. Што се тиче прве тенданције која je довела до мешања проблема вредности са проблемой цена изједначујући вредност са нормалном ценам, она се изразила у радовима ентлеских еконамиста Кембрицске школе. Дуалистичка теорија А. Маршала (22) хтретставља покушај да се створи компромис између учења енглеских вулгарних економиста прве половине XIX века и теорија гранична корисности у области цена. По својој садржини она се заонива на анализи односа понуде, тражгье и цене. Каузална анализа у теорији цене, нужност теориског извођења цене из вредности и овде je методски отклоњена. Полазну тачку анализе дретставльа тржишнн цена у моделу у коме je тражња активни фактор, а покуда се сматра као дата к своди на тзв. чисту понуду, тј. на постојеће залихе робе. То омотућује да се из полазне анализе потпуно отклони проблем производње. У анализама које се врше у дальим моделима (модел кратког рока и модел дугог рока) производила постаје фактор који се активизира и модификује решења полазне анализе. Међутим, анализа се завршава са трошковима производите као првим елементима, што само поново потврђује вулгарни карактер ових анализа. Практички смисао ових теорија састоји се у томе да се утврде услови равнотеже, тј. да се да таква теорија цена која ће омогућити да се уоклади тежња капиталисте за максималним профитом са функциояисакьем система као целине. Одредити услове равнотеже значи решити све противречности које ометају правилан ток капиталистичке произведите. Капиталистичко предузеће постаје оснбвна економска јединица у теорији цена,, модерна теорија цена се заснива на теорији фирме (23). Задатак теорије цена je да се утврде услови понашања фирме који омогућују остваривање равнотеже било у привредној грани (теорија парцијалне равнотеже енглеске школе), било у капиталистичко ј привреди као целини (теорија опште равнотеже Лозанске школе). На тај начин основно питагье теорије цена постаје питање равнотеже и велики део економске лите-

(22) A. Marshall: Principles of Political Economy, London. 1920, (8 изд.). (23) E. Chamberlin: Une formulation nouvelle de la théorie de la concurrence monopolistique, Economie appliquée, Paris 1952, t. V, no. 2—3; L’oligopole, livraison première, c. 175: „Модерна теорија цена заснива се на фирми као l’unité essentielle, из ко je je изаткано тржиште. Она претставља atome économique насупрот рани j ем периоду кад јој није посвећена никаква пажња.“ Критику овог става савремене теорије цена даје С. W. Guillebaud (Marshall’s Principles of Economics in the Light of Contemporary Economic Thought, Economica, London, 1952, c. 119). Он сматра да imperfect-competition школа у својој тежњи да анализира индивиду ално предузеће види само дрвеће у економском комплексу, a највећим делом игнорише шуму (индустрии у).