Анали Правног факултета у Београду

14

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

економсхе мисли и према речима Џ. С. Мила у тој области економска наука није нише имала шта да каже (18). У односу на ову доминанту и владајућу концеппију у теорией цена једини значајнији изузетак у то време претставља француски економиста А. Курно (19) који проунава проблем цена полазећи од примарне улоге тражнье и од анализе монопола хао најпростијег облика тржишне структуре. Ове полазне тачке усвојила je доцније модерна грађанска теорија цена која настаје седамдесетих година прошлога века. Нови полет теориске науке међу грађанским економистима везан je за формулисање теорије граничне корисности која поред формалног елемента (граничне анализе) уноси у економску науку и нову интершретацију економских феномена дајући одлучујући значај чињеницама које je класична економија сматрала Вредност се схвата као субјективна категория, a корисност, реткост, тражња постају до'минантни елементи на којима ce изграђује цео систем. Цена као појавни облик вредности добија нову интерпретацију у вези са новим дефинисањем саме вредности: микроекономски аспект и субјективна процена засноваяа на потребама појединаца постају активни фактори, док се производил и њени критерији (трошкови производње) своде на пасивне категорије или дефиншну субјективно као негативке корисности. Активна улога тражње и пасивна улога понуде леже у основи теорије импутације и теорије прсизводних коефицијената. Каузалки однос вредности и цене остао je и даље, али се каузалитет заснива на новим теориским премисама: на појединцу-потрошачу као главном покретачу привредне делатности и на активној улози потрошње. Тешкоће око квантификације субјективних прочена појединаца, као и тепгкоће око њиховог изражавања у друштвеним мерилима (тзв. summation problem) (20) довеле су до напуштања поставке о самерљивости и могућности квантитативног изражавања интензитета субјективних појава и до прећутног признавања немогућности да се из полазних премиса ове теорије реши проблем квантификације вредности, односно проблем цена. Каузални однос вредност-цена губи своју одређеност у економским истраживањима. Категорија вредности се изједначује са нормалном ценом. У крајњој линији се меша са категоријом прометне вредности. У другим теоријама она се потпуно елеминише из економских изучавања и доводи до стварања теорије цена без теоркје вредности (the non value theory ot exchange value) (21). Ова

(18) J. S. Mill: Principles of Political Economy, London, 1900 (6 изд.), c. 265: „Ha cpehy нема више ништа што треба објаснити у законима вредности ни сада ни доцније, та теорија je потпуна . . .”

(19) A. Cournot; Recherches sur les principes mathématiques de la théorie des richesses, 1830.

(20) J. Akermai); Annual Survey of Economic Theory. The Setting of the Central Problem, Ecqnometrica, Menasha (USA), 1936, vol. 4, no. 2, c. 99.101. G. Nyblen: The Problem of Summation in Economic Science, Lund, 1951. Проблем je познат и под именем тзв. no-bridge проблема (в. A. Marchai: Problèmes actuels de l’analyse économique. Cours de doctorat, Paris, 1954, c. 64).

(21) К. Shibata: On the General Profit Rate, Kyoto University Economic Review, Kyoto, 1939, vol, 14, no. 1, c. 42—3. Акерман говори о „value free economic theory“ О истом питању в. М. Dobb: нав. дело, с. 2 —3.