Анали Правног факултета у Београду
ПРОБЛЕМ ТРЖИШНИХ ЦЕНА
13
листичког друштва, и као таква не ггретставља цену у правом значењу речи. Као економски феномен она je joui увек независна од снага које делују у размени. Као и вредносна цена и цена производив претставља у анализама у оквиру теориоког модела капиталистичке робне производив израз помоћу кога се квантитативно изражавају односи размене. Према томе, и она je сама један теоришш облик цене. Теорија конкуренције није уведена у анализу, те je према томе и стварно кретане цена које по Марксу претсташьа садржину теорије конкуренције, остло изван Марксове анализе (14). У Капиталу као и у другим Марнсовим економских делима, налазимо многа места од велике важности за постављане теорије тржишшх цена, али систематску обраду тог питана он ни je дао. Ни доцније, у марксистичкој литератури није се одмакло у том погледу много даље од онога што je Маркс дао у својим радовима. Међу економистима-марксистима углавном су третирана питана која улазе у оквир ошыте анализе капитала, било у циљу интерпретације Марксових учена и нихове популаризације, било са цинем да се одтовори на критику тих Марксових учена од стране грађанских економиста. Изузетак у том погледу претставља Р. Хилфердинг који je у својим радовима са највише резултата распрашьао проблеме теорије цене. Пошто je претходно у свом одговору на Бем-Баверкову критику Марксовог учена дао систематску интерпретацију (15) теорије цене щюизводне и неног односа са законом вредности, он je доцније разрадио један од проблема теорије тржишних цена анализирајући тржишну цену у условима ограничене конкуренције. Њетова теорија картелних цена, коју он даје у делу Финансиски капитал (16), полази од цене производив и претставља нену модификацију насталу због увођена вештачког монопола и напуштана претпоставке слободне конкуренције капитала (17). 2. Теорија цена у савременој тхрађанској економској науци На другој страни грађански економисти посвећују проблему цена велику пажну. Штавише, великим делом XIX века сматрају га за централни проблем економске науке. Полазне теорије релативних цена Смита и Рикарда добиле су свој завршни израз у радовима вулгаряих економиста који су проблему цена пришли преко теорије производних трошкова и закона понуде и тражне. У том облику теорија цена je претставл>ала највише достигнуће вулгарне
(14) Капитал, књ. Пl, с. 75. 662, 720. В, и К. Marx: Contribution à la critique de l’économie politique, Paris, 1928, (превод са другог нем. издања), с. 77. (15) R. Hilferding: Böhm—Bawerks Marx—Kritik. Marx Studien, Blätter für Theorie und Politik des wissenschaftlichen Sozialismus. Wien, 1904, Bd. I. (16) P. Хилфердинг: Финансиски капитал, Београд, 1952 (превод са другог нем. изд.).
(17) За анализу монополске цене уопште в. чланак В. Мотиљева: Монополска цена и вредност. Вопроси економики, Москва 1948, (на руском), бр. 8, с. 33.