Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

12

hyjy да с.е друтытвеззи одноои економски упоређују прек'о зьихових квазггитатвззих израза. Само тако теориски схваћен закон вредности се може третираши као основни закон најапстрактнијег и најнеразвијенијег облика теорије цена. Одређивање везе између вредности и цене je методолошки значајно, jep се без теорије вредности као полазне теорије за развијање теорија цена не може поставит научна теорија цена. Овај најапстрактнији облик ове везе може се назвали теоријом вредносне цене. За зьу je характеристична чизьеница да je цена (вредносна цена) одређена независно од делонања снага које су од одлучујуће важности за анализу појавног облика цене. Квалитативно и квантитативно она je одређена иискључмво критеријем добијеним из анализе доуштвене производите, јер су снате у раэмени неутрализоване у свом деловазьу увођезњем одговарајућих претпоставки у анализу. Пре би се могло рећи да се овде Маркс служи само обликом цене да би квантитативно изразио друпггвене економске односе. Зато се не би могло говорит о теорији цена у њеном правом економском значезьу. На другој страни, овакво схватање закона вредност као закона који изражава економоку сушгину друштва робних произвођача, указује на то да Марксова анализа дата у првом одељку прве кзьиге Капитала не значи у исто време и дефинитиван одговор на питање односа економске суштине и појавног света. У тој анализи одређени су само први, примарни елементи, а до „државе, размене међу нацијама и светског тржишта“ вцци дуг пут преко многих међучланова. Према томе, свако закзьучивазье о теорији вредности, датој у првој кзьизи, као затвореном систему, методолошки нема ничег заједничког са Марксовим схватазьима метода у анализи згривредног комплекса. Прелазак на анализу чистог капитализма претставља развијање ззрвог међучлана између економске суштине и појавног света. Маркс je у овом моделу активизирао факторе класне, капиталистичке расподеле и на основу тога je развио категорију цене производзье. Квантитативна идентичност цене производзье и вредност je нарушена у индивидуалним односима. Односзг размене се не изражавају више у величинама које су идентичне са вредносним ценама. Пре но што je уопште дошло до активизиразьа снага у размени, цена се одвојила квантитативно од своје економске суштине, а у развијенијим облицима расподеле и квалитатвно (например, цена земзье). Непосредна веза међу зьима остала je искључиво макроекономска, као идентичност зьихових друштвеиих глобала, управо на оном плану на коме се манифестује права економска функција Марксовог закона вредности. Цена производзье се на тај начин јавља као економски облик који je на теорззском путу од економске суштине ка појавном свету ближи феномену цене. Али, и она je израз једне анализе засноване на одређивању макроодноса међу основзтим класама казтата-