Анали Правног факултета у Београду

ПРОБЛЕМ ТРЖИШНИХ ЦЕНА

11

Међутим, ово теориоко идентификовање вредности, вредносне цене и цене не зяачи и идентификовање цене и вредности утилите. Појавни облик цене се и квантитаавино и квалитативно разликује од вредносне цене. То разликовање настаје већ на следећем нивоу Марксове анализе, када се уводе одноои капиталистичке расподеле. Зато Доб с правом каже да се вредност појављује у свету цена- као „гранични случај“, тј. на исти начин као што се Еуклидове тачке и праве линије налазе у стварном свету (12). У појавном свету не постоји непосредна оодударност вредности и цене чак ни у односу на просечне цене. Маркс истиче да je та веза „у крајњој инстанци“ и под одређеним условима. Међутим, .анализа ове везе цене и вредности не улази у најапстрактнију теорију цена, теорију вредносних цена, која претставља основу за квантификацију друштвених односа у ошптој анализи капитала у којој се „стварни односи приказују само уколико изражавају свој властити ошнти тип“. Идентичност теориоког израза за квантификацију друштвених, економских односа (вредности) и њеног појавног облика (цене) у Марксовој полазној анализи утицала je на велики број економиста, како Марксових интерпретатора, тако и шегових критичара да ошыти закон схвате као закон цена, да му дају микроекономско значегье (13). Али овакво схватање места теорије вредности у економском систему нема ничег заједничког са Марксовом коицеоцијом. Његова теорија вредности нема за задатак да да теорију цена, већ да одговори на основни проблем вьеговог истраживања: ко je снаге организују равнотежу у друштвеном систему привреде и развијају тај систем. Постављање теорије вредности као теорије цена значи уствари интерпретирање Марксовог система у складу са концегшијама вулгарне грађанске економије. Ова je тражила непосредну везу између закона вредности и теорије цена. За њу се општост закона вредности састојала у томе што je тај закон имао да одговори како се формира цена ма које робе посматране као предмета размене. Марксов закон вредности не даје одговор на то питање и зато je од стране критике оцењен као парцијалан. Општост Марксовог закона вредности не односи се на питатье одређивања цена, већ на питање развита робне привреде. Он je општи закон који управл?а кретањем привреде, из њега се развија цео систем унутрашњих економских односа, а вредност робе у том систему je пре свега квалитативан израз друштвеног односа робних произвођача. Њена апсолутна величина je секундарна са становишта опште анализе. У квантитативном погледу, за теорију вредности je довољно да да теориске критерије квантификације који омогу-

(12) М. Dobb: Political Economy and Capitalism. Some Essays in Economic Tradition, London, 1937 (наводи се no издању из 1950), с. 68. (13) К. Diehl: Über das Verhältnis vom Wert und Preis Im ökonomischen System von K. Marx, Jena, 1898, s. 4. На исти начин и A. Grazladel: Le capital et la valeur. Critique des théories de Marx, Paris Lausanne, 1937, s. 109.