Анали Правног факултета у Београду

10

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Зато je проблем вредности основни проблем Марксове економске теорије.која je по својој општој концапцији макроекокомска и динамичка. Проблем цена ce y њој појављује као 'секундаран економски проблем са гледишта оппгге анализе капитала, те je збот тога стварно кретање цена елеминисано из плана- Капитала и у н>ему није систематски обрађено. Овакво постављање задатка економоке теорије од стране траћанских економиста с једне„ и Маркса с друге стране, имало je за последицу да су на теорији тржишних цена утлавном радили граћански економисти (7). На друтој страни економисти-марксисти су више-мање остали на проблемима које Маркс третира у Капиталу, тако да се о једној развијеној теорији тржишних цена, заснованој на премисама Марксрвот економског система и изведеној из ньега Марксовим методима анализе, не може данас још увек говорити. 1. Марксов економски /систем ai теорща цена У Маркосовом ексномском систему теорија тржишних цена није разрађвна. Видели омо да je то последмца одређеног Марксовог схватања задатака економске теорије. У Капиталу, делу у коме Маркс излаже свој економски систем, он дзје „општу анализу капитала“ (8) развијајући je на једној теориски упрошћеној капиталистичкој щжвреди са циљем да открије законе економског развитка капитализма. Рапионалну основицу тот система ггретставља закон вредности који je у исто време и општи закон робне проиэводаье (9). У очпптој аиализи, категорија вредности има централно место у систему, она потпуно замењује дену ко-ja претставља облик појавног света привреде. Збот тота се теорија вредности може у извесном смислу сматрати као најапстракттнији облик теорије цена. Али, специфичних проблема теорије цена овде joui нема, пошто je однос ибмеђу вредности и цене успостављен теориским претпоставкама које су довеле до потпуне квалитативна и квантитативна идентификације цене са вредношћу: „цена je по свом општем појму, пре свега, само вредяост у новчаяом облику“ (10). Како je сама вредност у Марксовим аналима у Капиталу најчешће изражена у новчаном облику, тј. у облику цене, то je Маркс на једном месту назива вредносном ценом да би направио разляку између гье и дојавног облика стварне цене (И).

(7) Р. М. Sweezy: нав. дело, с. 129; „Ортодоксии економисти су интензивно радили на таквим проблемима (цене појединачних роба, профити појединих капиталиста, комбинације производних фактора индивидуалног прецузећа) последњих пола века и више. Они су развили једну теорнју цена, која je у тој области подеснија него ма шта друго што би се нашло код Маркса и његових следбеника“.

(8) Капитал, књ. 111, с. 188

(9) Капитал, књ. I, с. XLVI. За закон вредности кар рационалну основнцу в. Капитал, књ. 111, с. 111, као општи закон књ. 111, с. 139, 257, 297, 533, као унутраипьи закон кн>. 111, с. 718, 763.

(10) Капитал, кн». 111, с. 150. (11) Капитал, књ. 111, с. 134. У нашој литератури термин je употребио Б. Кидрич: Тезе о економици прелазног периода у нашој привреди, Комунист, Београд, 1950, бр. 6, с. 14.