Анали Правног факултета у Београду

ПРОБЛЕМ ТРЖИШНИХ ЦЕНА

19

рационалној концегшији о производим, о процесу рада, као активности ко ja има одлучујућу улогу у друштвеном систему привреде и која претставља сферу у којој и из које делују основне покретачке снаге које развијају систем. Оваква полазна тачка омогућује да ce већ y оквиру теорије друштвене производив дају елементи најапстрактни je теорије цена, теорија вредносне цене која ce увођењем у анализу односа капиталистичке раоподеле развија и конкретизује приближавајући ce стварним ценама кроз теорију цене производив. Изложена у 111 киизи Капитала ова теорија претставља у основи разряду теорију раоподеле у оквиру екоплоататороке класе, пошго je претходно кроз теорију витка вредности поставлена граница маси дохотка која припада експлоататорима. Истовремено она претставља за Марксов економски систем најдаљу конкретизацију тог система на теориоком нуту иеговог развијаиа од суштине ка лојави. У односу на теорију цена она нреставља неопходну полазну теоријуза разраду конкретнијих облика цене као квантигативяих иэраза односа производње, раоподеле и размене. Систематску и теориоку обраду ови облици добијају у теорији конкуренци je, теорији тржипше цене као следећој развојној етапи на нуту економске теорије. Међутим, овакав начин постављања проблема и овај пут иегове разраде није прихваћен у литератури после Маркса. Штавише и сама интерпретации а цене производив, како од' економиста-марксиста тако и од грађанских критичара Маркса вршила се на начин који није дозвољавао да се место теорије цена у Марксовом економском систему потпуно схвати (32). Основно питаие целокупне диокусије око цене производив није било питаие иене интерпретације, већ питаие иеног односа према теориским поставкама I книге Капитала. Питаие има ли или нема теориске рротивречности између I и II книге Капитал било je питаие на ко je се давао одговор да ли je Марксов економски систем теориски јединствен (став економиста-марксиста), или он носи у себи теориску противречност (став грађанске критике и ревизиониста).

(32) Питање интерпретације Марксовог економског система се често третира у литератури. Почевши од Сомбартовог чланка (Zur Kritik des ökomlschen Systems von Karl Marx, Archiv für soziale Gesetzgebung und Statistik, Berlin, 1894, Bd. VII, c. 586) и Diehl-овог приказа Böhm— Bawerk-ове књиге о Марксовом економском учењу (Zwei neue Schriften über Karl Marx, Jahrbücher für Nationalökonomie und Statistik, Jena, 1896, 111 Folge, Bd. 12, c. 896 —7) то питање не силази ca дневног реда. Наводимо као пример мишљење Ј, Маршала (Deux éssals sur le marxisme, Paris, 1955, c. 19) о проблему интерпретације; „Марксове тезе ce тешко разумевају. Његово излагање je далеко од тога да буде савршено јасно. Штавише његови ученици у циљу популаризације и пропаганде учинили су га често „abusivement“ упрошћеним. Извесне критике које им се упућују односе се уствари на тај упрошћени приказ, а не на само учење.“ • До сличног закључка о интерпретацији и критици Марксовог учења долази и О. Morf (Das Verhältnis von Wirtschaftstheorie und Wirtschaftsgeschichte bei Karl Marx, Bern 1951, c. 63). који указује на чињеницу да досад још није покушано да се Марксов систем прикаже тако да се место „Капитала“ одреди према Марксовој општсј концепцией. Ту je концепцију Маркс дао у првој речецици свог предговора за „Критику политичке економије“: систем буржоаске економије ja посматрам овим редом; капитал, земљишжа својина, најамни рад; држава, сполна трговина, светско тржиште“ (Критика, с. 7).