Анали Правног факултета у Београду

20

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Овакво постав љање дискусије има добрим делом узрок у следећој чиненици. Између појаве I книге (1867) и појаве 111 книге (1894) лежи временски период од скоро три деценије. Марксово учене у I книзи и порэд свих негових напомена и ограничена да je реч о једној полазној теорији израженој кроз највиши ниво апстракције у одаооу на економску теорију и код марксиста као и код критичара схватано je' углавнюм као затворен и ,довршен систем. На основу таквог схватана развила се интерпретаций и критика самог учена и заузети су ставови према нему већ много пре појаве 111 књиге, тј. пре но што je била позната Марксова разрада система. Са појавом 111 книге решен je низ привидних противречности између учена I книге и стварног привредног живота и многе критичке примедбе на Марксову анализу постале су беспредметне. С друге стране, 'она je и за саме интерпретаторе значила озбшьне тешкоће. Требало им je да се ослободе својих предубеђена о теорији изнетој у I књизи, као довршеном систему, као и рутине која je већ у извесном смислу настала у интерпретации те теорије (33). Под притиском грађанске критике економисти-марксисти своју главку активност управљају на то да докажу да 111 книга не противречи ученима I книге, уствари ниховим интерпретацијама тих учена. Основно je било доказати да je цена преобразкени облик вредности и то вредности како je она дефинисана у I книзи, а да се притом нису имале у виду претпоставке на којима се заснива I глава I книге у којој je дефинисан закон вредности у неговом најчистијем облику. Између анализе у тој глави и 111 книге лежи читана анализа I и II книге Капитала кроз коју je Маркс развио закон вредности у закон капиталистичке производив и расподеле, а из које излаои да закон вредности управља кретанем цена само у крајној инстанци. Уместо да се излатане у Капиталу схвати као развијање општег закона и да се одреде облици привреде и претпоставке на којима су се ти облици заснивали, интерпретатори су остајали често на недоказаним тврднама да се цена производне појављује само као модификовани облик вредности. Систематску анализу Марксовог развијана општег закона нису дали ни яемачка социјал-демократија, нм совјетски економисти, који су за последних шездесет година најинтензивније интерпретирали Марксова учена међу економистима-марксистима. Што се тиче грађанске критике Маркса, 111 книга je претстављала за них главки аргуменат за нихову тезу „Marx contra Marx.” Њоме ce доказивала неодрживост теорије I книге а да се притом није поштовао ни метод анализе ни систем претпоставки на којима се заснивала Марксова анализа. Добрим делом та критика je само

(33) К. Vomberg: Die Einheitlichkeit des Marxschen Werttheorie, Neue Zelt, Stuttgart, 1903, Bd. 2. No. 38, c. 362 и даље: „о једној завршеној самосталној теорији вредности не може бити говора већ стога, јер 6и то значило игнорисати план дела и цео ток Марксовог истраживања капиталнстичког поретка.“ О нужности да се теорија вредности ннтерпретпра на бази целог „Капитала", „из целине система“ говори и R. Hilferdmg: Zur Problemstellung der theoretischen Ökonomie bei Karl Marx, Neue Zelt, 1904, Bd. 1, No. 4, c. 101.