Анали Правног факултета у Београду

21

ПРОБЛЕМ ТРКИШНИХ ЦЕНА

указивала на различите формулације у I и 111 књизи узимајући то за довол>ан доказ неодрживости саме теорије и не упупгтајући се, или бар не у мери, у саму анализу тих закључака и оцену њихове теориоке вредности. Тон тој критици дали су углавном БемБаверк и В. Парето (34). ЕЬихони аргументи имали су за грађаноку критику Марксовог учења снагу судских пресуда и појавл>ују се још и данас као аргументи те критике. Тако се кроз цео овај период од чтојаве 111 книге до данас питагье цена производное поставлоало као питанье оправданна и ггротивречности у систему а не као питанье полазне теорије за даље развиданье проблема цена. Нас управо интаресује ова страна- проблема. На ноој, међутим, није досад оистематски рађено, тако да досадапиьа интерпретаадија Марксове анализе цене производное не даје одговоре на методока питаньа која су значајна за посташьаше теорије тржишних цена која ће се заснивати на цени производив. Треба имати у виду да се цена производите појављује као реэултат Марксове анализе у којој се раз-вида екояомока оуштина према појавним привредним облицима. Дефинисан>е тот односа (цене производње) не може се дати уколико се не одреде претпоставке на кодима се заснива анализа у којој се излаже економска суштина (вредност робе). У даљој анализи ка појавном свету неопходно je надустити неку од претпоставки помоћу којих je упрошћена стварна привреда. На тај начин je постутшо и Маркс при прелазу од анализе робне производнье на анализу кашиталистичке робне производное. Док je при анализи робне производње друпггво робких произвођача било по претпоставци класяо неиздиференцирано, quid proprium за анализу капиталистичког облика робне производив je класно издиференцирано друштво. У свои теориски упрошћеном облику, оно je основа за анализу цене производнье. При прелазу на анализу тржшпне цене исто тако се росташьа питање избора нових, активних елемената и напуштан>а иретпоставки помоћу којих je дејство тих елемената било неутрализовано на ранијем стадију тео:риске анализе. Изгледа да се по Марксовим схватаньима даља анализа има изърпшти тако што he се активизирати снате у сфери разм-ене напуштаноем претпоставке о равнотеж-и између понуде и тражње (35). Отступая>а од равнотежног положаја треба да дају основу за објапыьевье колебаньа цена око цене производите, тј. за анализу стварног кретаньа цена. Међутим, цену производње узима као полазну тачку и Р. Хилфердинг при поставльаньу своје теорије картелне цене која претставл>а један од облика тржишне цене. Он je остао и даље на претлостаъци о равнотежном положају снага у размани и своду теорију тржишне цене заснива на напуштанье претпоставке о капиталу као хомогеном фактору раоподеле, тј. напуштањем принципа на јед-

(34) Е, V. Böhm-Bawerk: Zum Abschluss des Marxschen Systems, Berlin, 1896, V. Pareto: Les systèmes socialistes, Paris, 1926, (2 éd.), t. 11, ch. XIV. (35) Капитал, књ. 111, с. 148, 296—7; Critique, с. 77; Из. дела, књ. I, с. 66.