Анали Правног факултета у Београду

јединствену Територијалиу државу. Уместо ове, постојало je само шареко мноштво разноврсних и међусобних подређених односно надравших социјалних творевина, али без јаке цеатралне власти која би их ролитички обједињавала. Истина, и у Средњем веку било je краљева, али су аиховој власти непосредно били потчшьени само ваз али, преко којих су ови тек посредно и само ыоминално вршили и власт над самим народом. Непосредно, поданици су били потчин>ени само власти шихових феудалних гооподара. Краљ није био ништа друго до само највипш феудалац, али са прерогативама које су у велико j мери биле ограничена правима феудалне аристократије и варошких сталешких корпорација. Процес стваратьа модерног каниталистичког друштва, тј. друштва слоб одних и формално једнаких грађана, ишао je паралелно са апсолутистичким тежгьама за разбијагвем феудалних и корпоративних веза и отстрањивањем многобројних посредник чланова између кральа и народа. Борба између краљевске власти и феудалне властеле, која je најпре почела у Француској join у 13 и 14 веку, заврщена je потпуним савлађивањем средњовековног партикуларизма, Већ у доба Луја IX (оног ифог кота je црква прогласила светим), у Француској je моћ феудалног племства умногоме била ограничена, да би под Лујем XIV она најзад дефинитивно била сломлена претварањем дотле аутономне властеле у дворско шгемство. У време када je Хобз писао, Француска je већ увелико била апсолутистичка монархија. И у осталим европфшм земљама, мада, истина, не тако оштро као у Франдуској (и са изузетком Немачке, где je сталепши утицај био нарочито јак), апсолутиотичке и цеятралистинке тезнње краљева довеле су до истих резултата до укидања сталешких привилегија, атомизалЈнје феудалних и корпоративних фпојева и преобраћања народа у једну компактну, хомогену масу поданика који имају йоте дужности према краљу и који овима даје иста нрава. Тако je и у Енглеској већ Хенрик VIII приграбио себи толико власти колико пре њега ниједан ентлески краљ никада није има'о. Али како je овде одозиција пуританаца умногоме била поткопала темеље деспотским тежњама владалаца.и онемогућила коначну победу амбиција Хенрика VIII, то je у доба Томаса Хобза Енглеска преживљавала велику кризу отвореног грађанОког рата. Рођен 5 априла 1588 у близини Малмзберија, на северу Вилтшира, једне грофовије на југозападном делу британског острва, Томас Хобз дочекао je дубоку старост од преко 90 година- Живео je, развијао се и деловао у једном столећу које свакако спада у најзначајнија столећа енглесјке историје. Био je највећим делом непосредая посматрач свих дубоких унутраштьих превирања кроз која je Енглеска онога доба пролазила: видео je борбу између Стјуарта и парламента (од 1642), револуцију, рушеше монархије и успоставл,ање републике под Кромвелом (1651), дочекао je најзад и Рестаурацију (1660). Његов животни пут био je умногоме одређен овим

24

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА