Анали Правног факултета у Београду

МОТИВИ ХОБЗОВЕ ПОЛИТИЧКЕ ТЕОРИЈЕ

27

тоталитаристичке претставе неспојиве са рационалистичким и индивидуалистичким' основама Хобзове теорије (6). У новије ce време, међутим, све више почело увиђати да ce y Хобзовој политичкој философији на чудан и савим неуобичајен на•чин укрштају индивидуалистичке и ауторитарне тежње, те да., Ьрема томе, сваки покушај једнозначног одређивања њене основне систематике оријентације неизбежно води у једностраност и рроизволјНОст. Велика je заслуга немачког социолога X. Шелскиа што je •први јасно уочио да je Хобзово учење о природном праву за Koje je, како и сам Шелски признаје, доиста карактеристично инсистирање на нераскидивој вези „односа између заштите и покорности“ уствари само горњи, површински слој Хобзове политичке Теорије, а да je, у суштини, учење о државној власти и дисциплини 'њено језгро, њен битан и средишни део коме онај први служи само Као објашњење или тачније као образложеше (7). Истина, ШелсКи je посветио далеко већу пажњу оповргавању схватања о рационалистичном, мехничком и индивидулистичком крактеру Хобзове философов уошпте него што би се то од њега очекивало с обзиром •на назив и основни циљ његове студије, а сайвим je овлаш додирнуо •проблем систематске оцене Хобзове политичке теорије, тако да je на тај начин пропустив да изведе све коксеквенције у гсогледу Рдноса између оних двају делова из којих би ов-а теорија требало да je компонована. Али за разлику од Шелскиа чија je расправа, иначе, остала незапажена од стране многих истраживача Хобзове политичке философије излагања француског философа Р. Полена одликују се управо изванредяом експлицитношћу у погледу оног основное питаньа које je немачки социолог донекле пренебрегао, мада je правац Поленових објашњења (8) умногоме друкчији него што би Ре на основу разликовања ко je je онај први био учинио уошпте могло претпоставити. Полей je, найме, нашао да je Хобз био први модеран политички мислилац који je одлучно настојао да измири индивидуалистичке и ауторитарне тежње и' који je штавише успоставио широку корелацију између јединке и државе, тако да je, по Поленовом мишљењу, традиција цолитичког индивидуализма, у немогућности да изврши трансформацију Хобзове доктрине у средство за заштиту индивидуалних права насупрот држави, свесно и с правом занемарила Хобза, будући да je у њему видела правог творца једне изразито политичке теорије о човеку као природној чшьеници, а не као субјекту права. Да би св|, међутим, правиляо схватили и оценили најдубљи мотиви и стварне амбиције Хобзове политичке теорије, или тачније; да би се уошпте могло прићи расправл>аньу о карактеру ове теормје, неопходно je учинити неколико претходких елементарних напомена. Хобзов философски систем • —• у коме ньегова политична

(7) H. Schelsky: Die Totalität des Staates bei Hobbes, Archiv für Rechtsund Sozialphilosophie, XXXI/2, 1938, стр. 176 193.

(8) R. Polin: Politique et philosophie chez Thomas Hobbes. Paris, 1953, стр, 108 128.