Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

450

не узимају међусобно, па чак ни са Шошима и Шаљанима, са корима их веже далеко сродство, Jep оу по предагьу од три брата“ (.Товићевић: нав. дело, стр. 132). Братственичка веза, као и пл.еменска, јача je од разлике у религији као што je било у Црној Гори до краја XVII века. Али солидарност, како активна тако и пасивяа, са своје стране утичу да се братство учврсти. Крвна освета, израз солидарности, иако самосуд строго je регулисана. Она je не само дужност већ и право братственика. Њвно постојање утиче са своје стране на формирање одређених правила понашања између чланова разних братстава и племена („'дугује крв“, „узео сам своју крв“). Умир чија појава значи нову фазу у развитку братства, постоји код Арбанаса. Он има своја правила и нарочиту сложену процедуру. Забране, настале у братству, племену и међуплеменским односима („незер“, „беса“ ■= дата вера, примирје, јемство) играју огромну улоту у овом племвнском друштву; Тако исто увреде, шлете наяете члану у братству значе повреду целе трупе. Одатле низ обичаја и правила понашања који чине неку врсту племенеког кривичиог права. Из заједничког живота, заједнице порекла, култа мртвих (слава), егзогамије, крвне освете и умира створена су обичајна правна правила ко ja у свом скупу чине Закон Леке Дукађини вечито, ни непроменљиво, ни јединствено, како то наивно кани вечито, ни непроменљиво ни јединствено, како то наивно казусу племеници. У појединости има разлике. Али у главнини оно je истоветно jep има свој извор у привреди и животу сточарског племена. Али арбанашко братство и племе одавно je постало и поред сточарске привреде сесилно. Село (узето и у смислу заселак) поклапа се са братством. Характеристично je за сва племена да су напустила старе називе за братство и преузела турску реч „махала“ која има чисто територијални значај. Територијална веза, са своје стране, ствара нове везе солидарности међу становницима села, засеока и „махала“. Важно je да je гентилна веза, и поред стапања номадских сточара са староседеоцима, одржала превагу. (Зар и то не би говорило да je и код староседелаца још остала, макар и ослабљена, извесна гентилна организации а). На место чисто личних веза клана према клану јавља се сада веза и однос клана одређене територије; главар братства je и главар територије. То истине више гьегову личност одн. кућу. Нарочито ваља подвући да извеона братства сесилшсшћу постају више зависла од других братстава и њихових старешияа. У след борбе за. земљу, испашу у првом реду, долази до извеонаг псдвлашћиваша слабијих кланова, каткад и племена. Те се промене рефлектују и на традицију (варијанте о пореклу, пре,дан>а о староседеоцима који су се „сами“ уништили, итд.) и племенске претставе уошпте. Право братства на одређену територију, право куће на одређену баяггину, у пометку само право уживагьа, налазе свој израз и у новом обичајном праву о ба-