Анали Правног факултета у Београду

ПРИЛ О 3 и

ЗАКОН ЛЕКЕ ДУКАЂИНА

Овде доносимо текст Закона Леке Дукађина који je Балтазару Богшпићу послао подгорички окружим нашетан Јован Лазовић 1 децембра 1894, а о коме je ,реч y чланку др, Б, М. Недељковића, који такође доносимо у овом броју. Овај текст објављен je већ у Записима, XX, стр. 137 — ISO; Цетиње, 1938. Овде je тај текст дат у облику у коме га je Лазовић доставио Богишићу, без икаквих коректура. Испред текста Закона налази се ■ Лазовићево гаисмо Богишићу, које му je послао кад и Закон, а после текста Закона налазе се ЛазовиЬева обавештења о чиновима код Арбанэоа, и о. предагьу о Леиину Закону. Прение са оригинала који се налази у Богишићевој библиотеци у Цавтату изврпшо je др. Б. М. Недељковlић. Господину Гну Министру Правде В. Богишићу Цетише Ево већ једвах испуних своје обећање, т.ј. прикугшо сам еве што сам мога о докучит од Ленина Закона, и то шло сам прикупио ево Вам шалзвм данашвьом поштом. Како што знате и сад су помућени одношаји на овамоппвој гранили између нас и арбанаса, те се отуд није могао нико добавит ради ове ствари, него ми je све оно причао Сокол Бапр пребјег из Груда, а то je истом један од арбанашкијех главара којему je добро познато њихово суђење. Према доказу Соколову ставио сам у 75 чланака то арбанашко суђење, а ако би по сад још што мотаю од тога прикупит и то ћу Вама послати. А што се тиче предања о постанку тога закона и о животу Ленину по којему се тај закон презива, о томе ми Сокол ни je знао аишта јасно казат, а прилика je да мало знаду о томе и друти арбанаси. Исто тако није ми знао Сокол нипгта казат ни о томе, je ли тај закон био пи смен или се устмено ттредавао с кшьена на кољено; али ако je и био у почетку писмен изгледа да народ, о томе не зна, нит се писмеяим н>им служив, него устменијем, те су свакоме готово међу шща позната његова правила То je обичајно њихно право, које прилика je, води почетак од Леке, т.ј. прилика je да je он томе обичајноме праву дао силу эаконску и због тога да се то зове ньегов закон. Турци тај закон зову Горски Закон, зато што се по њему суди арбанасима који живе по горским предјелима илити изван вароши. Турске власти једнако настоје да би законе своје државе увели међу арбанасима, a тај шихов закон да истисну, но арбанаси се томе одупиру и до сада су сачували ту привилегију коју им je, како они кажу, дала турска влада кад су подрали шеној управи. Сви арбанаси ко ји нијесу у варошима држе се овога закона, али ее они дијеле на неколике нахије, ко je имају засебяе своје управе. Те овијех правила те сам ja покупио зна се чисто да се држе арбанаси који опадају у Малесију Скадарску и који имају