Анали Правног факултета у Београду

462

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

собой по извесном кључу. Спор би излагао најутледнији главар на скупу, као и остале тачке зборовања братства односно племена, али решавање je вршено у ужем старешинском скупу. По Екару (ор. eit.., стр. 368) предлоге, са којим су се гфетходно имали да сагласе главари, подносили су глобари. Збор je био више контролни орган, као нека врста јавнога шьеша док je одлучивагье прешло у руке главара и њихових помоћника. И овде треба водити рачуна да се приликом суђења уэимало у обзир да ли који ларничар припада тачищи или не. Уколико тужени не би дошао на суђење, ТлЬвари би га приморавали („ажо хоћеш хоћеш, а ако нећеш опет хоћеш“ правило које грубо приказује настајање принуде у зајвдници). Постоји и избрани суд, суд добрих људи у који обе стране дају исти број претставника. Међуплеменски суд не постоји као тело већ се на станку два племена решава као приликом умира, И тада одлучује: (1) значај предмета, и (2) да ли се парничи јачица или нејачица. Застарелост не постоји у племенском суђењу. Доказна средства су признање, лице (уколико оштећени има снаге да га обезбеди), свод (познат описи» „пође преко руке“, „преко двоје, троје, четверо руках“), заклетва, сведоци (врло ретко) и много чешће тајни сведок тзв. капуцар (српски „сок“), оклеотвеници с којима полаже заклетву и странка (ротници, рота): то су увек братственици које бира тужилачка странка у братству туженога. Интересантно je да оклетвеници пре заклетве испитају самог туженог и тек када су убеђени у његову невиност пристају да положе заклетву. Не мање je од интереса да Богишић у својој анкети није наишао нигде на реч порогу у вези са провесом (ни у Северној Арбанији ни у Црној Гори ни у Херцеговини).

Др. Бранислав М. Недељковић