Анали Правног факултета у Београду

ПРИЛОЗИ

467

преступник, ллаћа полу крви својти те женске, али таквота преступника главари ни су чим не кажњивају, и дијете такви преступник мора примигг у своју кућу, да га он издржаје. Но до умира такви inpecryiiHUK мора се чуват од својте женске, којој je он част нарушио, али пошто je то гадно дјело не може по народу од стида бјежат, него се највише савија код своје куће. А ако се потрефи да тога преступника убије својта женске, онда тај убица остаје дужан својти убијенога пола крви и кажњивају га главари као за пушчану рану. 21. Ако ђевојка која je незакояито зађетинила рече некоме да joj je он дијете направио, па тај не би гсризнао, у томе случају одреде му се дванајест људи из племена да га они оттравдају, и ако се они закупу да он није имао полнога оношаја мом (с том?) ђевојкому онда се о тијем он и оправда, а ако се они не мјогну на то заклет, онда тај постаје за то дјело кривац. 22 Кад би арбанас силовао какву женску, и у томе случају плаћа шеној својти 1000 гроша за повреду части, а главари глобивају таквога преступника по 500 гроша и по шест овяова. 23. Случајко да бй својта те женске убио преступника, он подпада дужником цијеле крви, и главари га кажњивају као простога убицу, стога што није ту ствар судскијем путем тражио. 24. Кад арбанас остави вјереницу којој je био унапријед дао прстен и join новаца, он не подпада никаквој одговорности, али губи све оно што je до тадар дао био вјереници^ 25. А кад вјереница остави свога вјереника, онда својта те ђевојке постаје дужна томе вјеренику крв ако се би она за другим удала, а ако се не бм ваше удавала те би њен род за то дао јемчеве онда шена својта не остаје дужна вјеренику крв, само му поврате оно што je вјереник на просидби ђевојци дао. 26. Кад би се таква вјереница за друтијем удала, ако вјереник не убије кога за то од њене својте, но дођу до умира, онда својта ђевојачка мири вјеренику уцјену женске крви. 27. Кад арбанас арбанасу украде што гођ, а оба су из једнога барјака илити племена, па се лупеж провађе, онда лупеж плаћа покраденоме осам пута више но што je та ньегова ствар вријеђела, т.ј. ако му украде коша враћа му осам за једнога, а тако и све друга. Поврх тога узимају главари лупежу глюбе према томе колика je крађа, тј. од 500 до 1000 гроша. 28. • А кад je покрадени из једнога а лупеж из другога бардака или племена, онда лупеж плаћа покраденоме шегову ствар двапута више но што je ваљала т.ј. ако му je украо, коша враћа му два за једнога. У томе случају лупеж се не тлобива, само плаћа путнике и главарима кметовштину. Но бива да барјаии претходно уговоре колико ће узимати глобе лупежима који би крали из једнога у други барјак, и та одређена претходно глоба зове се код арбанаса „незер“ и послије тога уговора докле истога не обатале сви лупежи који краду из једнога у други барјак плаћају преко онога што je горе речено још и тај „незер“.