Анали Правног факултета у Београду

468

АНАЛИ ITPÄ’BHÖr ФАКУЛТЕТА

29. Но кад арбанас арбанасу украде' штотођ из куће, из обора или из торине, онда се то код њих каже, разбио му je кућу, обор или торину, и преко онота што je речено у предидућијем тачкама 27 и 28 плаћа још ради само тога глобе 500 гроша. 30. Ако ли би арбанас украо што у туђој држави као н.п. у Црној Гори враћа само главну ствар и ни су ним се не кажшива изузимајући случаја ако je претходно учињен био с том државом уговор и одређен за то „незер“ као међу барјалдима, а у тијема случајевима плаћа лупеж према уговору и „незер”. 31. Кад се арбанасу нетто украде, па он посујма на некога, да му je он то украо дужан му je тај, те он на њега посујма, понудит да га охгравдају људи из његова браства. т.ј, да му се закуну у цркву да он није украо ту његову ствар, и то они људи које изабере онај те му je украдена Отвар, па ако се ти људи би заклели, онда се и оправда онај те je пануо био под сујмом, а ако се не би ти за шега могли заклети онда он мора плаћат, па и да није украо ту ствар. 32. Но ако не би онај те je на шега пала сујма стио тијем начином себе (себе) да оправда, онда позивају главаре и главари нареде ономе на којега je сујма да се подвртяе правдашу. Те у томе случају бира покрадени најпоштеније људе из братства онога на кога он сујма, a ђе који пут и сами главари бирају те људе, и ако се они закуну да није тај те je под сујмом украо ту ствар, спада се он с тијем и оправда, а не могну ли се они за шега заклети онда плаћа. 33. Бива да нежо са стране насочи, на некога' покрадену ствар и у томе случају сок мора изаћи пред два поштегаа човјека, и то тајно, да нико за шега без те двојице не знаде а те сок бира, али мора изабрати најпоштеније људе, па пред шима одкрије ствар и ако буде погодио, те та ти двојица бише вјеровали онда онај на кога je он ствар насочио мора плаћати покрадену ствар, глобу и соџбину соку. Но ако соксв доказ би био такав, да га они двојица не могу вјероват, снда у томе случају сок мора плаћат покрадену ствар ради тога што je покраденога навео на права човјека. 34. Случајно да они двојица пред којијема je сок изашао не би могли ријешит нит да je истинит кит нэистинит соков доказ, у теме случају у эдоговору са соком бирају они joui два човјека те се и шима то ггокаже, па на коју страну, ти двојица тетну, тако и сстаје, т.ј. они pjemaßiajy јели истинит или неистинит шегов доказ. 35. Но ако онај те се на шега сочи ствар, не би пристав да плаћа покрађу, глобу и соџбкну по доказу тијех људи пред којијема je сок изашао, онда сок изађе на јавност и ако добије пред главарима оно.га на ког je ствар насочио, шгаћа тај покрађу, глобу и дутшира соку соџбину, а' ако га сок не могне добити, онда плаћа сок покрађу и све трошкове због тога учишене. 36. Бива да се сок јави да нешто насочи на некога те je био под сујмом ради неке покрађе, па ; га- шегови братственици