Анали Правног факултета у Београду

ПРИЛОЗИ

469

клетвом оправдали, у томе случају, ако сок обистини свој , доказ, онда онај за кога су се људи клели пла-ћа крађу, глобу, соџбину и сувише штаЬа, с:нијема који су се за њега клели колико су се гсрије клетве погодили, јер прије заклетве у таквим случајевима, они којц хоће да се куну, уговоре с онијем те хоће 3â шега да се куну колико he им платит за повреду части, ако би послије њихне клетве изашла на њега та покрађа ради које хоће они за ньета да се куну. 37. Када арбанас арбанасу огради ждријело, или препре плот па пријеђе преко његове баштине или ливаде ако му не опрости то, рнај те je гьегово имагье, оглобе главари тога те je урвао ждријело или нрепро плот 50 гроша и два брава. 38. Кад арбааас арбанасу без питаяьа посијече дрва у његовој брањевини, па му то онај те je дрво његово не опрости, у томе случају плаћа они који je дрво убрао оно (оном?) те je његово 50 гроша и главари му узимају глсбе 50 гроша и два брава. 39. Кад арбанас арбанасу нехотично похара жито или траву или му какву.другу штету учини, па се они сами за то не натоде, онда глсбари уцјењују ту штету и штетник ју плаћа по тој уцјени, и сувише плаћа глсбарима кметовштину саразмјерно уцјени штете, а то je у име њихнијех путнина, а.друго не плаћа ништа. 40. Кад животиња животињу убије не плаћа ништа онај те je његова животиња убила чију другу, нако ако je та животиша позната била за опасну. 41. Ако насрне на кога чиј пас, па га онај у, одбрани убије или посијече, ако га буде убио или посјекао оспријед по глави не плаћа за њега ништа, jep се то по томе закључује да ш je убио у одбрану себе. А ако ли га je убио или посјекао по задшему трупу, у томе случају плаћа пса, jep се по томе закључује, да га je убио псшто je прошла опасност. 42. Ако чиј пас учини нвкоме штету у жито, грожђе и томе слично, па га онај чије je жито или грожђе убије, у томе случају ако сопотвеник пса признаде, да његов пас једе такве предмете, онда му се не плаћа за н»ега ништа. Ако ли он то не признаде, онда главари нареде те се пас разкроји, и. ако се у ньега од онога плода на који- je убијен, онај који га je убио не плаћа за њега ништа. Не нађе ли се у ньега од тога плода, онда плаЬа пса онај који га je убио. 43. Кад држава позове арбанасе у вријеме рата, на војску мора ићи од сваке куће по један војник, и ако би се потрефило, да који од тажвијех не пође тога -главари глобивају по онолико конико се претходно одреди за преступе. А' дозвољаје се у таквијема случајевима, да по који инокосни може наћ другога мје,сто себе да га заступи а он да га плати, те и тај плаћеник подпада и-стијема правилима. 44. Кад се закрвљени арбаяаси ca-ми добровольно међ-у собом мире, они то чине на сллдећи начин, убица позове главаре, пријатеље онога што га je он убио и свјештеника, пак сви ти узму собом убицу и двије женске с двоје ђеце у колијевке и пођу пут куће