Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

470

убијенога. Кад ce кући примакну свежу убили руке и метну му нож за вратом, па га огрну капотом и тако га воде пут куће. А кад дођу пред кућом двојица од ших узму ка руке она двоја ђеце у колијевке, а то су куме, и они најпрви улазе у кућу, па за њима улази убица, а за убицом сви други. Кад убица дође на кућње опьипгге клекне и преклони главу преко пријеклада, пак онда дође кућњи старјешина те га дигне, одкрије, раэпути му руке и нож му макне иза врата, па му га зађене за шегов пас, пак се пољуби с нлм и говори му да опрашће Богу, Светоме Јовану, љ удима који су дошли и њему крв свога сина, брата или који био му тај убијени. Иза тога зове убида у своју кућу сву ту пратњу и рођаке му убијенога и учини велику трпезу, па на истој трпези изнесе се умир те крви, т.ј. по више комада оружја од срме, и сстави се то рођацима убијекота да узму што хоће, а они по неки пут опрапгћу све и не узимају ништа од тога, а по неки, али врло риједко, по нешто од тога. Иза тога постају кумови и побратими рођаци и једне и друге стране, и то je најтврђи умир међу њима, јер риједко, кад иза тога умира сљедује кад освете. 45. Кад арбанас хоће да продаје што гођ од непокретнијех добара, дужан je питати сву бљизику, и ажо који од аих не би купио то за цијену коју му други даљњи даје, овда тек може то продат даљњему. 46. При таквијема куповидама, може бљизику надбачивати и ко даљњи, само ако би бл>изика посујмала, да тај дал>ни надбачује то иматье, не из тега, што je он рад то купит, него из тога да само подите цијену томе добру у корист продаваоца, може у томе случају бљизика заклети тога те надбачује, купује ли то за себе, па ако се на то закупе, или бљизика толико за то даје или му допусти да он плати. А ако се тај на то не би могао заклет, овда се он одбија од надбачиваша и продаваоцу остаје да поново погађе (с) бљизиком. 47 Кад арбанас продаде коме, своја сопствена ыепокретна добра, дио у комуницу остаје му с племенем, па ако се он и изеели и изван племена, дакле дио у непсдијелгену комуницу не може ни један од ньих продати. 48. Кад ,цва арбанаса имају неспоразум око међаша између својијех земаља, траже ce најприје свједоци, па ако их буде рјеш>авају они клегвом. Не буде ли свједока гледају главари да их они по својој увиђавности нагоде, а не могну ли тијем начтшом евршит, једној страни эатр>аже по неколико човјека од браства да се за њим закуну, т.ј. да су међаши онудијем кудијем он каже и то најпослије рјешава ствар. 49. —г Кад je некоме потребит пут да прелази преко нечијега земљишта, па се ради тога произведе парница, у томе случају ако се обистини, да je тај о,д старине имао право пролазити тијем путем, овда му се пут даје безплатно и за убудуће. Не мотне ли се то обистинити, a нађе се да тај не може без тога пута, онда му се пут даје кудијем je о најмање штете, и онај коме се пут даје плаћа га