Анали Правног факултета у Београду

ПРИЛОЗИ

471

по увиђавности људи (овијем се начином служи свакв право службеяости). 50. Кад je арбанас арбанасу нетто дужан, па му дужник не плати на рок. дужидел га тужи пред главарима, који дужыику одреде рок за измиру, и сваки пут мора дужник дати за себе јемца до тога рока, изузимајући ако je дужник познат за поштена човјека, којега главари могу повјеровати и без јемца. 51. Ако такви дужник не плати ни на тај рок, онда плаћа за тега јемац, па тек послије јемац тражи новце од дужника. 52. Дужитељ може и добит напяаЬивати од дужника на своје новце, и то највиша je у њих допушћена добит'ls% и то се код тих зове „девар“. Све што би дужитељ узимао више на своје новце од 15%, зове се код тих камата, и пред главарима камата се не уважује. 53. Ђе je дуг који je под добит под признакицу по закону турске државе мора се. сваке године прехгисиват, кад се добит редовяо не издаје, иначе које године не би се преписао, те године нема ни добити на де новце. Али по арбанаттткоме закону, мора дужник плаћати добит на све године, па преписивао га или не преписивао га дужитель. 54. Добит на добит код арбанаса се не узима, изузимајући ако je дужник добровольно добит окренуо у главницу. 55. Кад се код арбанаса неко презадужи, тегово се све узима за дуг и све се дијели међу дужигелыима за новцима, а првенства при намири нема шггко. 56. Ђе има воде за натапате земаља, па на истој води има и мљинова, код арбанаса узимље се да je јаче право навртања воде на земље него на мжине. (А како се пази ред наташьата Сокол Бацо не зна о томе, пошто у тих нема таквијех вода.) 57. Арбанаси имају двије врста комунице браственичке и племенске. Браственичке су мале и могу их бранити један друтоме кад хоће,- а племенске су више и сматрају се цијелога племена. 58. Кад се дијели једна кућна арбанашка заједница у којој има отац и синови, онда сваки син добија једнаки дио, а и отац може кад хоће узети дио као који и од основа. Ако отац није жив, но сама мајка, онда мајци се даје из заједничкога имања, колико се вида да he joj доста бита за издржавате, а друго све дијеле синови. Кад родители умру тихов дио што претече, иза трошка смрти и укола дајеле синови на равне дјелове. 59. Ако се даоба чини пошто су сабраяи плодови са земал>а онда се чељадинека храна дијели за чељадима, а животитска за животатом. 60 Кад један од сиАова има одрасле пунољетне мушке ђеце у вријеме диобе, тој одраслој пунољетној ђеци даје се по увиђавности људи на име дијела по нешто од животите, а од другога имата не добијају ништа више нако очин дио. 61. Кад je једзн од синова млото прије диобе умро, оставивши након себе непунољетно мушко дајете, па стричеви тога