Анали Правног факултета у Београду

508

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

промет робе и услуга и у вези са тим у знатно j мери заинтересована да се имовински и статусни односи са страним елементом, које условлена такав промет, регулишу прво на њевом унутрапньем а потом ина ширем међународном плану. Отуда и њена иници. јатива за одржавање оваквих конференција из ове правке материје. Ова иницијатива концем- XIX века, када долази до појачаног извоза робе и капитала у међународним размерама бива прихваћена од низа држава различито регулиоање унутраппьим изворима проблематике међународног приватног права од стране појединих држава доводило до појачане правке неоигурности односно до нравних сметњи нормалном развитку међународнсг промета робе и услуга. Ханже конференције за међународно приватно право које се ггојављују као израз правних тежњи за уклањањем ових сметњи правнот карактера, претстав.твају покушаје усклађивања извесних супротних интереса држава (који избијају кроз различито ггравно нормирање у овој материји) са потребама развитка међународног промета, који постаје нужност за сваку поједину земљу, jep je y крајњој линији условлен достигнутим стушьем развитка производних сната у међународном обиму. Неки од ових покухпаја у већој или мањој мери су успели, док су друти остали само шжушаји зависни од тога која су питања била предмет дневник редова хашких конференција односно да ли су то била претежно правяотехничка (као, например, она обухваћеиа Хашком конвенцијом о храђанском поступку од 1905) или претежно битна, садржинска питаша код којих je покушај усклађивања супротких интереса између држава у постојећим условима остао без видљивих резултата (као. например, код питања наслеђивања, стечаја, признаке и извршења страних судских одлука). На овим конференцијама до Другог светског рата учествовала je и Краљевина Југославија. После Другог светског рата, на седмој и осмој Хапгкој конференцией учествује ФНРЈ преко својих претставника у својству посматрача, не желећи да остане потпуно по страни од рада .једне овакве међународне правке организације, чији рад може у извесној мери допринети развоју међународне правне сарадње између држава и чији циљ према томе не може бити суггротан принципу активне коегзистенције између .држава. 2. На Осмој Хашкој конференции за међународно приватно право као и уосталом и на већини претходких конференција разматрани су, у цшьу унмфикације норми међународног приватног права, проблеми ове гране права схваћене у њеној широј концепцији. Наиме на дневном реду конференције којој je присуствовало 18 европских држава и САД и Јапан, од којих две у свойству посматрача (Југославија и САД), налазила су се питања не само из материје „сукоба закона“ него и „сукоба јурисдикција“. Рад конференције сбавлен je кроз четири комисије и два пленарна (закључна) заседане. Резултати тога рада огледају се у доношен, у нацрта следећих конвенција: (1) о преносу својмне у случају међунаlродне куповине и продаје телесних покретних ствари; (2) о алиментационим обавезама према деци и о признагьу и извршеньу страних судских сдлука донетих поводом опорова из ове матери je, и (3) о судској надлежности поводом споррва у случају међународне купопродаје телесних покретних ствари. На тај начин конференција je највећим делом наставила рад, започет доношењем конвенције од 1951 о међународној купопродаји телесних покретних ствари потврђујући тиме да се један ме.ђуиародни приватноправни проблем може у целини обухватити je-