Анали Правног факултета у Београду
4
АЫАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
рено (angemessen), следователно које са слободом сваког другог у једногласију стоји” Пошто је овако дао појам права, Стерија прелази на излагайте појединих права. Он најпре говори „О првобитним правима”, делећи сва права на лична и стварна и налазећи да сва права чинеједан систем и да се сва могу свести на једно основно, „праправо” г на право личности, тј. „право лично своје достоинство, као моралног створења подржавати; именује се иначе право законе слободе к свему, што другима пагубу не наноси”. Ово се право дели на, три права (право „личног суштествовања, личне слободе и личнеједнакости”) и њих Стерија излаже у следећим одељцима. Он овдезаступа познате тезе буржоаског либерализма о слободи и једнакости свих људи, што се изводи из самог појма човека као разумног створења. После овога Стерија прелази на излагање права на стварима,. али се- то излагање у рукопису прекида (вероватно ту недостаче један део рукописа, којим би се завршио одељак о правима на стварима), па се наставља излагање извесних личних права: права на слободу мисли и права на име. Део о слободи мисли значајно je за Стеријин либерализам. Он je за скоро апсолутну слободу изражавања мисли. „Будући да објасненије мисли у једнаком отношенију стоји са слободом мишљења; нити се мисли од спољашњег изјасненија одвојити могу: следује, да се ником пречаге положити не могу мисли своје било то устмено или пак писмено слободно саобштавати (миеяити а не смети говорити било би толико; колико човеку ноге дати, али ји притом и везати). И ако првобитни закон и постојати мора, да нико другом увреду нанети не може: то се увреда ова тек онда проценити и другом урачунати може, почем je учињена; нити се ико у праву своме стеснити може, што би чрез употребление таковог права може бити вред другоме нанес, будући да ни je известно следство, да he се од туда туђе право заиста стеснити. Из овог се лако докучује, под какво мерило и цензура књига спадати мора”. Дакле, слобода мисли и изражавања; евентуална злоупотреба те слободе треба да буде кажњена, али несме бити узрок ограничењу слободе. Излагање „права прпродног условног” Стерпја почиње одељKoii „О притјажанију” (својини). Он заступа уобичајена мишљења о својини ову схвата као основно право, што се види из те занимљиве чињенице да сматра како право нужде (тј. кад се неко налази у опасности по живот) не даје право да се ради отклањања те нужде присвоји туђа својина. После излагања о својини, говори се о уговору уопште, као и о појединим главним врстама уговора. Ова су излагања, као и она о својини, углавном препричавање општих начела позитивног буржоаског права, које Стерија покушава да прикаже као право које истиче из самог разума. Напослетку се говори „О начину своја права подржавати”, тј, о правној заштити права. Овде je реч углавном о грађанскоправној штети и накиади штете. Не треба заборавити да се све то налази: