Анали Правног факултета у Београду

JOBAH CT. ПОПОВИЋ

5

y одељку који говори о природном приватном праву, тј. о праву жоје посматра изолованог човека, одн. човека у „природном” стану, у коме join нема држава, а ни друштва у правом смислу речи, већ само појединаца. Стерија зато утврђује да je у таквом стану скоj)o немогуће ефикаено бранити своје право; Стога je нужна држава. У рукопису сад наилази недовршени одељак о литератури природног права, па непотпуни оделек (без почетна и свршетка) о казни, који очигледно претставља наставак излагања о заштити права, одн. онаЈ”*његов део који се тиче кривичноправних деликата. Ове непотпуности очито указују на изгубљене делове .рукописи. После овога се прелази на други део приватног природное права на „Природно право особено дружевно”, тј. на право лудских заједница (не укључујући државу). Говорећи „О праву обште дружевном” Стерија најпре одређује друштво као „отношеније више лица, којима узаимно право к обдржанију сталне и обште цели припада”. „Будући, да се сваки рад, који се од другог набавле, на уговору оснива, то и дружевно право оваковим уговором почетак добија, и може се сматрати као уговор сојединенија”. Друштво, према томе, претпоставља сагласност воле својих чланова. „Уговором друштва природна слобода свакога распространена се у толико, што се и други к содејствију обште цели принудити, й ова цел умножении силама лакше докучити може”. „Простор дружевне слободе јест, да никаквог стесњивања не осетимо, разве у колико се уговором друштва обвезујемо”. Из Стеријина излагања о друштву види се да он говори о појединим облицима' удруживане људи, али ипак притом мисли и на општи појам друштва. То се види и по томе што Стерија сматра да од свих могућих друштава у оквир природног права долазе породица и држава. Пошто држава спада у други део природног права јавно право, то се у првом делу он бави само породицом, тј. браком и односима родителе и деце. Говорећи о браку Стерија подвлачи његову добровољност и улогу личности, субјективности, љубави. Он je за моногамију, и за режим одвојене имовине супружника. Такође je за то да муж буде „кућни поглавица”, јер му то боље одговара „по природи и воспитанију”. Занимљива je Стеријина мисао у погледу родитељске власти главна je дужност родитеља васпитање деце и из ове тек излази њихова родитељска власт, пошто без власти не би могли испунити ову своју дужност, одн. функцију. Све остале разлоге Стерија одбацује, и/с правом. „Власт родитеља није притјажателно право, него размерена, на добру и благу своје деце основана власт”. Деца уживају пуну слободу у границами свог разума. Прелазећи на јавно природно право, Стерија најпре излаже појам државе. Он појам државе изводи из природног стане, у коме, макар и не било рата свију против свих, ипак нема довољно средстава за заштиту права. Ни порбдица та средства не пружа. Томе циљу би боље служило „сојуженије више породица на сачувагье надлежни права устројено, и оваково из више породица состојеће