Анали Правног факултета у Београду

САДАШЊЕ ПРОУЧАВАЊЕ ПРАВНИХ ИЗВОРА

19

спреман да може изворе у клинастом писму употребљавати у оригиналној дикцији (3). Ову идеју Кошакер je сам верно остварио у ■наредним својим радовима: о Хамурабијевом законодавству, о асирском, нузиском, еламском и хетитском праву (4). Тај његов пространи рад сведочи нам јасно како je велик обим заузело у'наше време проучавање докумената сачуваних на клинастом писму. Moj je задатак да у широким потезима оцртам трупе права ноја овде долазе у обзир, и фазе њиховог развоја. Иако реч „клинописно право” ( droit cunéiforme, Cuneiform Law, Keil schriftrecht, điritto cunéiforme) изгледа на први поглед необична, ■она je неопходно потребна, jep означава све правке изворе, написане на клинастом писму на глинастим плочицама, у мањем броју на камену. Ови текстови обухватају земље и народе од Персиског залива до средине Мале Азије, а временски, период око две и по хшьаде година.

(3) Koschaker: Babylonisch assyrisches Bürgschaftsrecht, Leipzig - Berlin, 1911, pp. IX ss.

(4) P. Koschaker: Rechtsvergleichende Studien zur Gesetzgebung Hammurapds, Königs von Babylon, Leipzig 1917; Quellenkrltlsche Untersuchungen zu den „altassyrischen Gesetzen“ (Mitteilungen der Vo г derasiatisch-Aegyp tischen Gesellschaft, 26, 3) Leipzig, 1921; Neue keilschriftliche Rechtsurkunden aus der El-Amama-Zeit (Abhandlungen der phllol.-hist. Klasse der Sachs. Akad. der Wiss. 39, 5) Leipzig, 1928; Über einige griechische Rechtsurkunden aus den östlichen Randgebieten des Hellenismus (Abh. d. phllol.-hist. Klasse d. Sächs. Akad. d. Wiss. 42, 1) Leipzig, 1931; Fraitnarchat, Hausgemeinschaft und Mut-