Анали Правног факултета у Београду

20

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Клинасто писмо пронашли су Сумерци, најстарији познати становници Месопотамије у средний трећег миленијума. Од њих су pal примили Вавилонци и Асирци у Месопотамији, као и Хетити у Малој Азији. Вероватно се клинасто писмо развило под сумерским утицајем и код становника Елама, источног суседа Месопотамије. Било од Вавилонаца било од Асираца, клинасто писмо примили су,, заједно са језиком, и Хурити на територији града Керкука, познатог данашњег петролејског центра, где су некад били градови Нузи и. Арафа (Arrapha). Клинасто писмо употребљавали су и урартејски краљеви у околини језера Ван, као и становништво у садашњој Северној Сирији, у античком граду Угариту (садашњи Рас Шамра) и у турском вилајету Хатају (Hatay) у граду Алалаху ( садашњи: Асапе), конечно и персиски краљеви Ахемениди. Неочекивано налазимо документе на клинастом писму и у архиви египатских фараона Аменофиса 111 и IV. откривених 1887 у Ел-Амарни у Среднем Египту. Ови документа садрже кореспонденцију фараона са владарима у Вавилону, у Азији, у држави Митани, на Кипру, у хетитској и арзавској земљи; осим тога обухватају и извештаје ко je су слали египатски функционери у Сирији и Палестики фараону (5). Сасвим ванредно je то да се и фараони у својој дипломатској и унутрашњој кореспонденцији служе вавилонским језиком а и клинастим писмом, премда су традиционално презирали „бедног Азијата” (6). Пре него што уђемо у појединачна права, треба констатовати да сачувани извори на клинастом писму садрже веома различит» градиво: законные, правну књигу, уставни закон, интерне инструкције, краљевске натписе и анале, међудржавне уговоре, уговоре са вазалима, а нарочито велики број приватних исправа. У почетку je изгледало да сачувани материјал обухвата сам» иззоре за приватно право. У току последњих деценија откривени текстови пак доносе драгоцено градиво и за проучавагье односа међу државама, а у мањој мери и за. упознавање унутрашњег уређења ових предњеазиских деспотија (7). Штета што упркос толиког богатства правних извора нема ниједног теориског правног списа. Очигледно у свим овим земл»ама није било јуриста чију би делатност могли упоређивати са плодним радом римских класичних правника. Временски и са гледишта органског разно ja клинописних права. најподесније je да почнемо наш преглед са сумерским правом.

terrecht in Keilschriftrechten (Zeitschrift für Assyriologie = ZA., N.F. 7, Berlin-Leipzig 1933, pp. 1—89); Randnotizen zu neueren keilschriftlichen Rechtsurkunden (ZA.N.F. 9. 1936, p. 196 —232); Eheschliessung und Kauf nach alten Rechten, mit besonderer Berücksichtigung der älteren Keilschriftrechte (Archiv Orientalni, 18, 1950 = Symbolae Hrozny, IV, pp. 210—296).

(5) J. A. Knudtzon: Die El-Amarna-Tafeln (Vorderasiatische Bibliothek = VAB, II), Leipzig, 1915. , (6) Упоредп презирну оцену „бедног Азпјата“ у Упутствима за фараона Мерн-каре-ја (James В. Pritchard: Ancient Near Eastern Texts = ANET, Princeton, 1950, pp. 414 ss., нарочито 416) vv. 91 —98.

(7) Упор. V. Korošec: Mednarodni odnošaji po kllnopisnih poročilih iz amarnskega in hetitskega državnega arhiva (Zbornik znanstvenih razprav =• ZZR, XXIII, Ljubljana, 1950, str. 291 ss.). , «