Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Простог војника заштитио je против злоупотребе његовог старейшие. Снизио je и дажбине свештеника при сахрањивању мртваца, Премда je његова владавина трајала само седам година, ипак Урукагина остаје једна од најинтересантнијих личности у историји: старијих сумерских градских држава (12). О великом епском хероју Гилгамешу каже се да je становништво града У рука терао на роботу за градњу градских зидина такода ce je читави (у;тали живот становника зауставио (13). Интересантан je и други његов поступак. Ага, кразь града Киша, послае je Гилгамешу ултиматум, тражећи од њега признање његове врховне власти. Гилгамеш je замолио најпре збор старешина да донесе одлуку о судбини отаџбине. Кад му старешине саветују-капитулацију, он се обраћа наоружаним војницима који су одмах спремни. бранити слободу земље против туђег насиља (14). Политична самосталност Сумераца изненада je била прекинута кад je око 2350 или 2251 Акадијац Саргон установив своју велику акадиску државу —• прву пространу територијалну државу у Предњој Азији од Персиског залива до средине Мале Азије. У њу су биле укључене земље дотадаппьих сумерских држава. Ослањала се на сталну војску и на бирократски чиновнички апарат. Акадиски језик постао je равноправан сумерском. Велики натпис на Маништусовом обелиску (15) сведочи нам о многобројним куповинама земљишта, a уједно и о очигледном ширењу приватног земљишног власништва у новој семитској држави. Кад се после 180 година постојања акадиска држава срушила, Акадијци ипак остају, поред Сумераца, признати као други равноправии саставни део државе. Кад се доцније за време од 107 година обновила самостална сумерска држава са градом Уром као средиштем, краљеви ове треће династије из Ура (2028 —1920) имају назив „крал> Сумера и Акада”. Трећу династију из Ура установио je Ур-Наму (Ur-Nammu) који je познат и као законодавац. Од његовог ваконика сачуван je само увод у неколико правних правила. У уводу Ур-Наму истине тежњу да заштити удовице и сирочад, па и сиромашног грађанина од богатог. У законском пропису одређује се водни ордал (божји суд. водом) за случа ј чаролије. Ко доведе натраг одбеглог роба, има право на награду од два секла (16 г) сребра.

(12) Fr. Thureau-Dangin: Die sumerischen und akkadischen Königslnschriften (Vorderasiatische Bibliothek, = VAB, I) Leipzig, 1907, pp. 42 —58. Anton Deimel: Sumerische Tempelwirtschaft zur Zeit Urukaginas und seiner Vorgänger. (Analecta Orientalia, 2), -Roma, 1931. Adam Falkenstein: La Cité Temple Sumérienne (traduit de ‘ l’allemand) y Cahiersd' Historie Mondiale, Paris, 1954, Vol. I, pp. 784—814, нароч. p. 795. Réné Labat: Le caractère religieux de la royauté assyro-babylonienne, Paris, 1939, 1 ss. Maurice Lambert. Les ..réformes“ d'Urukagina (Revue d'Assyriologie et d’Arehéologie Orientale, 50, 1956, 169 —184).

(13) Упор. ANET, pp. 73 s, I; 11, 11—33. (14) ANET, pp. 45 ss. (Gilgamesh and Agga); S. N. Kramer: From the Tablets of Sumer, pp. 26 —31.

(15) Délégation en Perse, Mémoires. Tome 11. Textes Elamites Sémitiques . . . par V. Scheil, О. P., Paris, 1900. pp. 6—39; Obélisque de Maništu-Irba; Fr. Hrozny: Der Obelisk Maništusu's Wiener Zeitschrift für die Kunde des? Morgenlandes, XXI 1907, pp. 421—430.