Анали Правног факултета у Београду

САДАШЊЕ ПРОУЧАВАЊЕ ПРАВНИХ ИЗВОРА

Различите телесне озледе кажњава Ур-Наму глобом у сребру и не употребљава талионско начело којим се много служи скорочетири века доцније Хамураби у свои законику. Ур-Намујев законик открио je С. Н. Крамер 1952 и објавио га 1953 (16). Магьи фрагменти правних збирки потичу из града Киша (17) и из града Урука. У збирци из Урука налазимо већ разликовањештета према томе да ли су наступиле кривицом или због више силе. Пастир треба да надокнади свако изгубл>ено говедо, осим у случају да je говедо било нападнуто од лава (18).Обиман материал приватних неправа откривен je био у градовима Ур (18а), Нипур, Лагаш и Шурупак, али нажалост већи његов; део није обрађен. Међу најзначајније сумерске изворе, који су нам недавно постали приступачни, спада 215 (или 224) судских пресуда. Превео их je Адам Фалкенштајн (Adam Falkenstein), професор за сумерологију и акадологију у Хајделбергу, а пре неколико месеци их je издала Баварска академија наука у Минхену. Ови документа су из времена треће династије из Ура и обухватају период од око 38 година (19). У кратким, сажетим реченицама изражена су тражења парничара. Уопште парнице се свршавају пресудом, зато се називају di-til-la. У неким случајевима једној парничној страни налаже се да се под заклетвом изјасни о правно релевантним чињеницама; тада се оне називају di-nu-tü-la. Парнице се односе на породично и имовинскоправно подручје.. Брак je начелно моногаман, али те може развести. Породица je патријархална. Брак се склапа уговором који закључују заручник или његов отац, с једне стране и отац веренице, с друге стране. Куповка цена за вереницу се у овим пресудама нигде не помиње. Муж je могао отпустити своју жену. Ако je ово учинио без разлога, морао joj je платити извесну суму сребра, као отпрему. Сумерско цаеледно право признаје као „наследнике” ( ibila ) само синове. Ако их има више, заоставштина се дели међу њима; није пак познато какве су биле квоте. Кад није било синова, веро-

(16) S. N. Kramer: Ur-Nammu Law Code (О rien ta I la, N. S. 23, pp. 40 —51); From the Tablets of Sumer, pp. 47 —55; Emile Szlechter: A propos du Code d’Ur-Nammu; Le Code d’Ur-Nammu (Revue d’Assyriologie et d’ Archéologie Orientale = RA. vol. 1953, pp. 1—10; vol. 49, pp. 169—177).

(17) Jean Nougayrol: Un fragment oublié du Code en Sumérien, RA. 45, 1951, pp. 61 ss.

(IS) A. T. Clay: Miscellaneous Inscriptions in the Yale Babylonian Collection, New Haven, 1915, No. 28; St. Langdon: Journal of the Royal Asiatic Society, 1920, pp. 508 —514; P. Koschaker: Zeitschrift der Savlgny-Stlftung für Rechtsgeschichte, rom. Abt. 41, 1920, pp, 284 —286.

(18a) Ur Excavations Texts. Ill; Business Documents of the Third Dynasty of Ur. by Léon Legraln, London, 1947 (1802 листина).

(19) Adam Falkenstein: Die neusumerischen Gerichtsurkunden (Abhandlungen der Bayer. Akad. der Wissenschaften, Philos.-hlst, Klasse, N. F. Heft 39, München 1956); Erster Teil: Einleitung und systematische Darstellung. Zweiter Teil, Umschrift, Übersetzung und Kommentar.