Анали Правног факултета у Београду

САДАШЊЕ ПРОУЧАВАЊЕ ПРАВНИХ ИЗВОРА

29

Крајем старе или на самом почетку нове државе настао je хетитски законик који садржи око двеста одредаба. Смртна казна у овом законику je доста ретка, талионско начело не примеру je се (48). Осим тога међу хетитским правним изворима сачуване су различите краљевске икструкције. Овде има одредаба о одржавању поретка у пограничним покрајинама (49), у храыовима, међу дворскиж слугама, итд. Даље има око двадесет вазалних уговора; доста обимна je дипломатска коресПонденција с Египтом и са предњеазиским државама. Сачуван je и текст међудржавног уговора закљученог између Хатушилиша 111 и фараона Рамзеса II из 1280 (50). Уопште, за Хетите je характеристично да они настоје да различите подручја државног живота регулишу детаљним пропйсима (51), док код других античких народа оваквих прописа нема. Напротив код Хетита досад није била пронађена ниједна приватна листина. Интересантно je да су се Хетити служили и клинастим писмом и јероглифима. Клинастим писмом писани су натписи на глинастим плочицама; а за натписе у камену употребљавали су своје нарочито јероглифско писмо које je различите од египатског (52). Клинасти натписи потичу из хетитске државе. Изгледа да су мале хетитске државе које су настале у Северној Сирији после пропасти малоазиске хетитске државе, за своје натписе употребљавале јероглифско писмо. Јероглифски натписи налазе се нарочито у Северној Сирији, а и прёко читаве Мале Азије до Смирне. Од јероглифских натписа нарочиту пажњу заслужује натпис пронађен 1947 у Каратепеу код Адане (53). Текст je у два језика: поред текста у хетитским јероглифима на хетитскрм језику je и текст на феничанском језику у феничанским словима. Правних текстова, како досад изгледа, нема међу јероглифским натписима.

Elementarbuch (упор. прим. 45), рр. 57—60, Упор. V. Korošec: Po sledovlh najstarejšega indoevropskega prava (Slovenski Pravnik, 40, Ljubljana 1940, str. 336—342).

(48) Editio prlnceps (досад једина ca транскрипцијом) ; Fr. Hroznÿ: CodeHittite provenant de l’Asie Mineure, Paris. 1922. Преводи ca оригиналног текста: H. Zimmern Joh. Friedrich: Hethitische Gesetze aus dem Staatsarchiv von Boghazköi (Der Alte Orient, 23, 2) Leipzig, 1922; A. Walther (J.M.P. Smith: The Origin and History of Hebrew Law, Chicago, 1931, pp. 246—279); A. Goetze y ANET, pp. 133—197: E. Neufeld: The Hittite Laws, London, 1951; J. M. Ъаконов—И.Д, Дунаевскаја: Закони Вавилонии, Ассирии и Хеттскогоцарства, Вестник Древнеј Истории, Nr, 4, 1952, стр. 254—284, Упор. V. Коrošec: Nekaj problemov iz hetitskega prava (ZZR, XXV, Ljubljana, 1955, стр. 67—90).

(49) V. Korošee: Bel madgalti (ZZR, XVIII, Ljubljana, 1942, str. 139—170). (50) V, Korošec; Hethitische Staatsverträge. Ein Beitrag zu ihrer juristischen Wertung (Leipziger rechtswissenschaftliche Studien, H. 60) Leipzig, 1931. (51) Ferdinand Sommer: Hethiter und Hethitisch, Stuttgart, 1947, p. 27:.

Der Hang zu schriftlicher Verewigung beherrscht alle Provinzen des materiellen und geistigen Lebens der Hethiter, p. 32: Ein politisch und militärisch . .j tüchtiges Volk, dessen glänzende und bis ins kleinste gehende straffe Organisation [. . .] Bewunderung erregen muss [. . .] .

(52) Joh. Friedrich; Entzifferungsgeschichte der hethitischen Hieroglyphenschrift, Stuttgart, 1939, Entzifferung verschollener Schriften und Sprachen (Verständliche Wissenschaft) Berlin 1954, pp. 72 —83.

(53) Упор, С. W. Ceram: Enge Schlucht und Schwarzer Berg. Entdeckung: des Hethiter-Reiches, Hamburg, 1955, pp. 189 ss.