Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

као и накнаду друге штете коју je претрпео због неизвршегьа испоруке од стране продавца. „У овом Последњем случају купац мора на сигуран начин: и на време обавестити продавца о намераваној куповини, а куповину извршити у примереном року”. 212: „Кад одустане од уговора збћг доцње купца, продавац може по свом изберу: „тражити разлику између уговорене цене робе и њене средње тржишне цене ко ja je у месту испоруке постојала првог радног дана по истеку, рока који je накнадно оставио купцу за испуњење обавезе, а у случају када није оставио такав рок због тога што му je купац саопштио да. неће испунити своју обавезу, онда првог радног дана по истеку рока испоруке;' ако je продавац, поред те разлике претрпео и другу штету, он може тражити накнаду и те штете; „тражити накнаду стварно претпрљене штете и изгубљене добити; „продати трећем лицу робу коју je купац био дужан да прими и тражити од купца разлику између цене коју je ca њим био уговорио и ниже цеце по којој je робу продао трећем лицу, накнаду трошкова око продаје робе, као и накнаду друге штете коју je претрпео због неиспуњења обавезе од стране купца. „У овом последњем случају, продавац мора на сигуран. начин и на време обавестити купца о намераваној продаји, а продају извршити у примереном року.” У случају фиксног посла има уговору верна странка истгг избор с том разликом, што у том случају мора о ефективној куповини односно продаји ради покрића накнадно обавестити странку у дощьи (чл. 226), док у случају нефиксног посла мора струнку у доцњи претходно о том известпти (чл. 211 in fine и 212 in fine). (Наравно, уговору верни купац може осим тога захтевати повраћај евентуално унапред плаћене цене или аконтације са законском каматом. Али ово неће потраживати као накнаду штете него на основу права на кондикцију causa finita.) Прва ствар коју треба истаћи у вези са горњим одредбама јесте да су се наше узансе поставиле на начело позитивног интереса (или „позитивног интереса испуњења”). По том начелу, накнада штете треба да стави уговору верну странку у положај који би био материјално еквивалентан њеном положају када би обе странке о року испуниле своје обавезе. Међутим, и купци и продавци постављају каткад погрешно своје захтеве за накнаду штете на једном другом, одбаченом начелу; начелу негативног уговорног интереса. По том начелу, недужна странка могла ои тражити све оне издатке и оне губитке зараде до којих не би дошло, да није дошло до дотичног уговора. Тако би, например, недужни купац могао да тражи: накнаду трошкова набавке новца потребног за плаћања цене или аванса, затим трошкова плаћања (например, трошкова отварања акредитива), трошкова ангажовања шпедитера за отпрему која je изостала, трошкова припреме складишта за ускладиштење робе, трошкова узалудне набавке и отпреме амбалаже, и томе слично. Недужни продавци могли би, пак, да по начелу не-