Анали Правног факултета у Београду
НАКНАДА ШТЕТЕ ЗБОГ НЕИСПУЊЕЊА УГОВОРА
39
гативног уговорног интереса, захтевају накнаду трошкова израде или набавке продате робе, провизију и камату на износе узајмљене или утрошене за финансирање производње или набавке продате робе, трошкове чуваша и осигурања робе до краја уговорног рока испоруке, добит коју су изгубили што ни су робу продали користеки прилике ко je су им се нудиле до краја истог рока, итд. На накнаду свих ових издатака и губитака нема права недужна ■"'странка. лер она~би их имала и~~у~случају да шен партнер благЪвремено испук:: : : ;з. а накнадпла би их из бруто зараде на послу, под условом да je посао добро калкулисала. Д под тим условом добија она нету бруто западу и у случају накнаде штете по начелу позитивног уговорног интереса, и то у виду разлике између новчане вредности онога што треба да прими и онога , што треба да да. Пошто, пак, прима еквивалент бруто зараде, има из чега да накнади горе поменуте издатке и губитке, и то у истој мери у нојој би то могла учинити да je уговор о року испуњен. Када би се недужно ј странци признало.. поред_ тога.. и право на накнаду свих издатака и губитака .ко je. би имала и у случају обостраног испуњења уговора, нашла би се она у повољнијој ситуадши—неголи у случају испутьекьа уговора утолико што би поред! эквивалента бруто зараде добила и накнаду за поменуте издатке и губитке. Ме-ђутим, смисао накнаде матери ј аднодзну сиетуацију која 6идlоетајфlа уговор l^^V\-^TIpov i eHa штете на бази покрића. Kao што се види из општих узанса, чл. 211 и -чл. 212, уговору верној странци стоје на расположењу три могућности које се углавном своде на следеће: (а) да тражи разлику између уговорене цене и тржишне цене, тј. цене по којој би се могла покрити, (б) да тражи накнаду* стварне штете и изгубљене добити, и (в) да тражи разлику између уговорене цене и цене по којој се ефективно покрила. Од тога су очевидно прва и трећа могућност сродне: у случају обе ове могућности реч je о израчунавању штете на бази куповине односно продаје у цильу покрића. Разлика између прве и треће. могућности je у том што се у првом случају тражи отштета на основу тржишне цене, тј. на основу опште, апстрактне, свакомшгриступачне купбвин&-Фднб?^о _ 11^ояа]е”^ртйчн& —|sобе (отуд изфазР на —базй - — покрића)," а - у другом случају на осдову конкретце. ефективне куповине односно продаје дотичне робе сотуд израз: >Ми ћемо у овом отсеку размотрити само случајеве израчунавања штете на бази покрића, и то надШре купчеве захтеве за отштету на бази покрића, а онда исте захтеве кад их поставља продавац. Притом ћемо у оба случаја најпре расправити захтев за накнаду конкретне штете а затим апстрактне. Купчева конкретна штета. Кад купац израчунава штету на бази конкретне куповине у цвдьу покрића, он he: (1) од куповне цене дате у цшьу набавке робе од трећега лица одбити купозну