Анали Правног факултета у Београду

о максимирању цена; а не би му се могао ставити тај приговор, зато што се он у овом случају не позива на тржишну цену за докан изгубљене добити услед пропуштене даље продаје, него за доказ цене коју би морао платити у циљу покрића. Ad (2). И у овом случају купац има право и на штету коју je претрпео услед нерасполагања робом од часа доспелости испоруке до дана меродавног за израчунавање штете на подлози тржишне цене. Продавчева конкретна и апстрактна штета. Што се пак тиче продавчеве штете, израчунате на бази покрића, и овде разликујемо конкретну и апстрактну процену на бази покрића. Кад продавац израчунава штету на бази покрића, он ће: (1) од цене уговорене с немарним купцем одбити цену по којој je неиспоручену робу продао трећем лицу (конкретна штета) или ко ja важи на тршижту (апстрактна штета) и (2) томе ће додати у оба случаја друге евентуалне стварне штете и изгубљене добити. Ad (1). За садржину уговора о конкретно) продаји ради покрика, време његовог закључења, врсту тржишта, место закључегьа, пажњу при њеном обављању као и за кориговање те цене у цшьу поређења с уговореном ценом, уколико услови продаје ради покрића отступају од услова првобитне продаје, важи аналогно оно што важи у том погледу за куповину у циљу покрића. А у погледу израчунавања продавчеве апстрактне штете на бази покрића важи аналогно оно што je речено за купчеву апстрактну штету на бази покрића. ' Ad (2). Као остале стварне штете појављују се овде, например, трошкови чувања и осигурања робе за време од доспелости цене ,до часа у коме, треба извршити продају ради покрића, односно обрачун на основу тржишне цене. A изгубљена добит састоји се, у првом реду, од промашеног коришћења цене у том времену, ко je ће бити једнако законској камати ако нема купчеве кривице, хада одговара и за даљу штету. V. Процена штете на бази искоришћења робе. Досад смо говорили о првој и трећој могућност-и које су стављене на расположење уговору верно) странци у Општим узансама, чл. 211 и 212. Међутим, сад се поставља питакье шта значи друга могућност у тим узансама по којој уговору верна странка „може тражити накнаду стварно претрпљене штете и изгубљене добити”. Овој се стилизацији може приговорити да и друге две већ расправљене могућности накнаде штете садрже стварну штету и изгубљену добит и ништа друго но стварну штету и изгубљену добит. Према томе, састављачу узанса није успело да формулише могућности. Овом грёба^приговорити и дефиницщи— изгубљене добити која je дата у чл. 231: „као добит за коју je извесно Да би je поверилац, према редовном току ствари или према посебним околностима случаја, остварио, да je дужник своју обавезу испунио како треба”. Оваквом дефиницијом Опште узансе отступају од

43

НАКНАДА ШТЕТЕ ЗБОГ НЕИСПУЊЕЊА УГОВОРА