Анали Правног факултета у Београду

44

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

уобичајене дефиниције— Наиме обично ce законодавцн задовољавају тиме да je добит еероеогно. (Тако § 1293 Опћег грађанског законпка, § 252, ст. 2, Немачког грађанског законика, чл. 2056, ст. 2, Италии анског грађанског законика.) Ограничити изгубљену добит само на добит за коју je извесно да би наступила, значи без довољног оправдања скучити у врло великој мери одговорност немарног дужника. Правнотехнички, пак, може се приговорити унутрашњој систематици чл. 211 и 212. Као што смо видели, прва и трећа могућност које се пружају уговору верној странци, сродне су и уско повезано, Наиме ту je реч о проценама штете на бази пок-риЬя Међутим, у случају друге могућности реч je, као што ће се одмах видети, о друкчијем типу процене. Осим тога, процена на бази покрића могућа јс ч под истим условима, било да je реч о првом начину процене (о израчунавању апстрактне штете) или о трећем начину процене (о израчунавању конкретне штете), док je процена на бази другог начина могућа под сасвим другим условима, као што ћемо то изложили кад будемо .у шестом отсеку расправл>али о избору између разних процена штете. Из свих тих разлога није требало прву и трећу могућност у тексту односних узанса растављати једном, по својој природи сасвим различитом- могућношћу. При проналажењу начина процене штете у случају друге могућности треба поћи отуд да се у случају двостраних послова накнада штете увек израчунава одузимањем чинидбе мање вредности од чинидбе sehe вредности, при чему се интереси странака за извршење у натури морају проценити у новцу. У случају уговора о куповини и продаји чинидбу у натури претставља роба. Пошто je, пак, у чл. 211 и 212 у случају прве и треће могућности исцрпно обрађена процена купчевог односно продавчевог интереса за извршење испоруке на бази покрића, то у случају друге могућности треба мислити на један друкчији начин процене тих интереса. Тај друкчији начин процене купчевог односно продавчевог интереса за извршење испоруке,може искоришћења робе . Као he се одмах видети, израз „искврйшЬеКе” треба овде схватити у врло широком значењу. Када купец процењује користи које je могао имати од неиспоручене робе, онда долазе у обзир две врсте користи: Щ) он je могао доћи до тих користи сопственом употребом робе (например, машина и алата у свом предузећу), потрошњом робе (например, горива, сточне хране) илиШ) продајом односно изнајмљивањем те робе (например, возила). У другом случају може купац доказали конкретну прилику продаје или изнајмљења или се позвали на апстрактну могућност продаје или изнајмљења. Конкретну прилику отуђења купац ће најлакше доказали ако je пре доспелости испоруке ,робу већ даље био продао. Али он се може, наравне, позвали и на то да му се прилика тек доцније пружила: до краја накнадног примереног рока за испоруку или чак и .доцније, пошло прође овај рок, ако je вероватно да би дотад робу