Анали Правног факултета у Београду
ДИСКУСИЈА
479
да треба спроводити политику равноправности, али се идеја о епровођењу једне опште економске теорије сматра неспроводљивом. Постоје већ две економске групације: социјалистичка и капиталистичка. Начета ове две групације су различита. То не значи да не би могло доћи до проналажена заједничке платформе за обимније економске односе, али у исто време то показује да се не може наћи економска теорија која би у пракси задовољила обе групације. Неоспорна je чиненица да постоји потреба за светским тржиштем и неговим утицајем на националне економије, у крајној линији ради што здравије националне економије, али светско тржиште као регулатор' ће увек постојати, више или иање организовано, са више или мање утицаја, а националне економике ће се повинавати том тржишту онако како то национални интереси налажу. Социјалистичкој привреди, као привредном систему, општа конвертибилност валуте у техничком смислу речи није потребна. Специјапне врете конвертибилности за поједине врете економских трансакција одговарају социјалистичкој привреди као економске мере на бази реципроцитета, као и све остале економске мере на пољу спољноекономских односа за дани период и под одређеним условима. У социјалистичкој привреди конвертибипност би требало да се схвати као једна од мера али не као циљ социјалистичке привреде. Ако се конвертибилност посматра са тачке гледања социјалистичке земље као економски недовољно развијене земље, долази ce поново до закључка да je конвертибилност техничко средство, односно фактички однос једне економике према осталим економикама, које je пожељно, али које само по себи не доноси позитивне резултате. Реферат Југословенске националне комисије Међународне трговинске коморе, поднет Комисији за трговинску политику ове јесени у Минхену (према извештају објављеном у Економској политици, бр. 236/56 стр. 944), стоји на гледишту да je засад преурањено говорити о конвертибилности валута неразвијених земаља јер би зато- биле потребив претходне структуралне привредне и финансиске припреме. Социјапистичко схватање међународних односа се не npo*тиви успостави конвертибилности ако би она претстављала корист по социјалистичку економику и не би била сметња развитку социјалистичког изграђивангг"друштва и друштвених односа. Ако би се конвертибилност спроводила постелено у новим формама, ако би то дошло као резултат решена за структуралне дефиците биланса плаћања, онда би она била позитивно оценена као мера очвршћавана међународних економских односа. Ако би, међутим, појам конвертибилности био везан за појам либерализма, онда се он не би могао да помири са социјалистичким појмом друштвених односа, пошто се либерализам не може да уклони у друштвено управљане привредом. Могућност економског подизана недовољно развијених земаља многи економисти везују за успостављане конвертибилности валута. Сходно том мишљењу и социјалистичке земље, уколико су