Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

478

биланс уравнотежен пословање са иностранством може да буде мимо планом предвиђеног обима. Социјалистичка држава која би била економски развијена и код које би инвестициона улагања претстављала потребу просте репродукције средстава рада уз нормално повећанье производних капацитета, условљено порастом потреба услед повећања броја становника, имала би, у односу робне размене са иностранством, далеко блаже супротности но што je случај данас, када су социјалистичке државе у стадијуму изградње и када све спадају, сем СССР и ЧСР, у индустриски слабије развијене земље. Планирање спољнотрговинске размене je неминовна потреба социјалистичке привреде. Обим и карактер планирања спољнотрговинске размене зависи од степена развијености сваке земље. Чим, дакле, држава даје макар оквире планом предвиђене, она у исто време мора да предвидя и средства која ће да омогуће реализацију ; тих оквира, а потом и да прати кретање постављених односа. Све ово заједно намеће потребу да држава води политику прикупљања и расподеле девиза, а тиме се у исто време конвертибилност валуте у оквиру државе сматра као мера ко ja није неопходна за правилно развијање предвиђеног друштвеног плана. Међутим, поставља се питање да ли успостављање конвертибилности домаће валуте схваћено као специфично право страног партнера да може своја потраживања од социјалистичке земље да конвертира у било коју другу валуту не би довело повољне резултате социјалистичкој спољној трговини. Начелно посматрано, ово питање донело би позитивна резултате само под условом уравнотеженог платног биланса и под условима једног опште постигнутог конвертибилитета између држава. Ако би се остварило опште реципрочно начело конвертибилности за трансакције из робне размене и текућих трансакција, онда би конвертибилност валуте одговарала интересима социјалистичке државе јер би, имајући стално у виду равнотежу платног биланса, социјалистичка привреда могла плански да се спроведе у домену спољне трговине, пошто би се потребни односи лако успостављали ошптом конвертибилношћу између држава. Како ова теориска претпоставка није реално спроводљива у животу јер основа валуте данас ни je злато већ њена куповна моћ у земл>и или у ширем смислу робни фонд домаће производње, то се не може говорити о стварној реализацији остварења опште конвертибилности већ само о повременим периодима конвертибилности који би трајали дуже или краће време и одговарали интересима појединих националних економија. Данас je преовладало ыишљење да свака земља треба да има своју самосталну економску политику која би одговарала њеним потребама и стугаьу развитка. Спровођење економске политике на основу неких ошптих начела везаних за извесну теорију, као што je то био случај крајем прошлог и почетном овог века до 1929, када су владали принцяпи економског либерализма, сада се сматра штетном. Данас je опште признато начело да не треба спроводити такву економску политику која ће очигледно и грубо да штети интересима других економика;