Анали Правног факултета у Београду

496

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

дака. Писац прво посматра проблеме дефинисаша аутоматизације па тек онда покушана да скицира, не улазећи дубље у проблематику, неке од последица ко je аутоматизација може имати по величину и локацију предузећа, развој нових индустрија, запосленост и инвестиције, стопу техничког прогреса, расподелу радне снаге и доходака, распоне међу платама и услове рада, итд. Нарочито je инте_ ресантно разматрање о релативној важности амортизације у односу на остале ставке трошкова у садашгьим условима и после једне -обимније аутоматизације. От Prakash: Industrial Development Corporations in India and Pakistan. После II светског рата идеја о користи коју општи светски развитак има од убрзаног развоја недовольно развијених земаља нашла je великог одјека како y георији тако и у пракси појединих држава. Разне међународне организације :много су учиниле у правду финансирања развоја тих земаља. То, међутим, није било довољно. И саме недовољно развијене државе, например Индија и Пакистан, уложиле су велике напоре у правду ■експанзије домаће производње и диверзификације сопствене привреде. Схватајући да приватни капитал у тим земљама није довольно јак а поготову не и довољно организован да одигра улогу у разно: у, оне су биле приморане да саме стварају једну врсту државних предузећа чији je циљ био стимулисање привредног развитка. У ч ланку су приказана искуства Пакистана и Индије у том правду. Између те две земље постоји ипак разлика* У Пакистану се много више рачуна са приватним капиталом и по самој дефиницији оваква врста државних предузећа треба да се претвори током времена у приватну организацију. У Индији пак, није тако извесно да ће се државне инвестиције претворити у приватна предузећа. Међутим, и једно и друго свакако говри у прилог тези да се без једне чврсте централне организације не може постићи довољна стопа акумулације потребног капитала нити брзи привредни развитак. Н. Brems: Devaluation, A Marriage of the Elasticity and the Absorption: Approaches. Анализа у овом чланку испитује однос између увоза једне земље и њеног националног дохотка с једне стране, и односа увозних и домаћих цена с друге стране и креће се на апстрактном польу расправЛзајући проблеме као што су утицај супституције између домаћих и иностраних добара, или утицај повећања домаће продуктивности на -спољну трговину, Чланак није довољно обратио пажњу на конкретни материјал разних земаља и углавном се служи мерењима која су извршена од стране других аутора иако им с правом оспорава -апсолутну тачност. G. С. Billing: The Industrial Pattern and New Zealand’s Future. Приказ индустриског развоја Новог Зеланда под утицајем заштитних царина. Не може ce рећи да je аутор дао допринос захтеву слободне трговине, jep je показао како су заштитне царине благотворно деловале на стварање великог броја домаћих предузећа и њихово осамостаљење од страних утицаја. A. Hazlewood: Trade Balances and Statutory Marketing in Primary Exporting Economies. После рата многе земље, примарни произвођачи, основале су државне монополистичке организације за продају оних извозних артикала који претстављају највећи део спољне трговине дотичних земаља. На тај начин спољна трговина je уствари монополисана y државним рукама а приватна предузећа углавном иностраног порекла потпуно су искључена из извозног пословања. Овакве орга■низације откупљивале су производњу у земљи по стабилним ценама и на тај начин доприносиле стабилизации привредне активности у унутрашњости земље. С друге стране, оне су смањивале удео у заради странаца и препродаваца. Ове организације су захваљујући делом и повољној кошунктури која je владала за највећи број сиро•вина после Другог светског рата, постизале веома добре резултате и у неким земљама претстављале важан извор финансирања локалних