Анали Правног факултета у Београду

ПРЕГЛЕД ЧАСОПИСА

497

злада или индустриског напретка. У другим пак земљама на тај начин су акумулисана средства у доларима и осталим конвертибилним девизама која данас служе као фондови за развој. Оцена која се на тај начин даје овим државним организацијама je веома повољна. Хоришћена су искуства Мала je, Нигерије и Гане (Златна Обала). М. С. Kaser: Estimating the Soviet National Income. За статистичаре као и за оне који желе да врше поређења између националних доходака капиталистичких земаља и националног дохотка СССР овај чланак .he бити од великог интереса јер претставља покушај да се совјетски национални доходак процени почевши од 1860 па преко 1913 све до најновијих дана (1953). Поред материјала израженог у процентима, у табели бр. 4 процењен je национални доходах СССР у до.ларима. Из тога се види да je него национални доходак у 1953 изнео 86 милијарди долара што je отприлике три нута мање него национални доходак у САД у истом периоду. Чланак je веома добро документован и обрађује разне изворе не увек истог квалитета. No. 266, June 195 7. —Н. М. Robertson and W. L. Taylor: Adam Smith’s Approach to the Theory of Value. Пошавши од идеја учитеља и претходника Адама Смита, аутори су веома подробно расправльали о сулротностима у тумачењу категорије вредности у делима Смита. Узимајући с једне стране корисност као основно мерило за вредност једнога добра, претходници Смита су утицали на неке његове списе у којима je и он заузимао слично гледиште. Међутим, у свом главном делу Смит je стао на гледиште радне теорије вредности. Пошто je овде реч о већ добро утабаним стазама теориске мисли чланак има углавном само историоки знача). —■ К. Lancaster: Protection and Real Wages: A Restatement. У .теорији спсрьне трговине владало je једно мишљење да заштита' домаће производите доводи у сваком случају до повећања реалних надница тамо где je радна снага оскудна. Аутор je покушао да покаже да то није увек тачно. Од статистичког материјала послужио се резултатима до којих je дошао Леонтијев. Е. Н. Chamberlin: On the Origin of „Oligopoly”. Појам олигопола, који y теорији ограничене конкуренције и несавршеног тржишта заузима видно место јер претставља такву комбинацију производних ј единица где једним тржиштем владају неколико великих предузећа, појавио се у литератури први пут негде око 30-тих година овог века, Аутор чланка, познати теоретичар ограничене конкуренције, покушана да утврди тачан датум прве употребе овог појма, као и његово порекло, сматрајући себе за писца који je тај појам лансирао. Е. F. Penrose: Malthus and the Underdeveloped Areas. Овим чланком je аутор стао одлучно у ред писаца који сугатрају да Малтус није правилно оценио перспективу развоја производите и становништва у свету. Чак и у погледу недовољно развијених земаља где je притисак становништва на производив изворе веома велики, Малтусова теорија се не може без резерве применили jep je он пропустио да поред оста лог узме у обзир улогу миграције и међународне трговине. Р. Sargant Florence: New Measures of the Growth of Firms. Проблем мерења величине индустриских предузећа важан je због правилног постављања проблема и вьиховог решавања у теории о предузећима. Аутор je познати стручньак за проблеме индустрије и истицао се нарочито студијама о локацији предузећа. У чланку он дискутује о питању који je најбољи критеријум за мереное пораста једног предузећа: да ли повећање вредности његових акција на берзи или пак повећање вредности његове имовине по књигама. Може да буде употреблен за мерило и профит, иако je обично већ укључен у оба претходна. Међутим, ниједан од ових критеријума сам за себе није довољан да покаже колико je једно предузеће напредовало између два посматрана периода. Стога би ј едино