Анали Правног факултета у Београду

правилу у случају доцње са испоруком такве индивидуално одређене ствари која има за купца неко незамењиво својство. продавец пзрачунава своју штету услед неиспуњења уговора тиме што одузима оно што уштеђује услед неизвршења уговора од оног што би имао да прими у случају извршења уговора, онда ce та операција може схватити на два начина. Ноже се сматрати да се при израчунавању штете врши одузимање између узајамних потраживања ко ja поста je, тако да уговору верна странна, тражећи накнаду штете, тражи разлику између два постојећа потраживања (теорија размене или сурогације). Или се може сматрати да су сва узајамна потраживања странака раскидом уговора престала, па да се операција одузимања врши са фиктивним потраживањима да би се израчунала висина нагрнаде штете која се састоји у разлици добијеној изложеном операцијом одузимања (теорија разлике). Данкелман (Danckelmann) каже поводом ове теорије у Палантовом (Palandt) коментару § 325 Немачког грађанског законика: „Узајампа потраживања се не пребијају („verden nicht auf gerechnet”) него ce обрачунавају („werden abgerechnet”)”. Није индиферентно која се од ових двеју теорија прихвати, јер су њихове практичне последице у више погледа различите. Прво, по теорији размене, захтев на накнаду штете нити претпоставља нити укључује у себи раскид уговора, услед чега je умёстан троструки избор у корист уговору верне странке у с луча j у доцње друге странке (између испуњења уговора, раскида уговора. и накнаде ' штете). Напротив, по теорији разлике, захтев за раскид садржан jfe у захтеву за накнаду ттттете као мање v већем. Стога. Jë — у - правима ко ja стоје на становишту теорије разлике, као што су аустриско, немачко и швајцарско право, оправдан двоструки избор, као што je нормирано у чл. 209 наших Општих узанса, док je троструки избор, кад се појави у таквим правима, привидан. Специјално у поменутим правима троструки избор има да захвали свој постанах чињеници што су се ова права угледала на текст Трговинског законика који je донесен на Нкрнбершкој копференЈдији, која je, иако стојећи на становишту теорије разлике, прешмела да je по тој теорији право на раскид садржано у захтеву за нйкйаду 'штете:''' ' уговору верни купац који купује на кредит не би морао доззолити да се од процене његовог интереса за извршење испоруке одбије цена коју он дугује али која још није доспела. Исто тако, ако je било уговорено плаћање цене унапред, уговорз 1 ; верни продавец могао би по теорији размене у часу купчеве дощьетражити од њега исплату цене, а не би морао дозволити да се с тим потраживањем компензује новчанlг еквивалент његова изостала чинидба која још није доспела. Друкчија je ситуација у случају теорије разлике. По њој, у часу раскида престају сва узајамна потраживања из уговора. Горње операцпје се врше на фиктивним потраживашима из уговора и шиховим новчаним еквивалентнма_

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА